Најискреније – који год би се део цитирао из „Аргентинског романа“ хрватског новинара Драга Пилсела, био би занимљива „контра“ многим стереотипима и драгоцено сведочанство о ономе што многи мисле да знају, а не знају. На пример, како је (била) организована „усташка...
Сви чланци аутора: Божидар Андрејић
Ваљда сам једини међу ауторима „Пензије“ само – приправник за пензионера. По „рупама у стажу“ и по годинама требало би да се „опензијим“ тек 2019. Али стажа у новинарству имам довољно, безмало 47 лета. Замало колико и година живота.
Приправништво овде ми је важно – можда ми часопис „Пензија“ буде једина пензија у којој уживам. Ону другу треба доживети и с њом – преживети! Много тежи задатак од писања!
Ако је нешто најбоље, апсурд је да постоје - два најбоља. А и за пса и за књигу се каже да су најбољи човекови пријатељи. У псе сам посумњао још као дете кад ме је један гадно ујео. Књиге волим више него оне мене и у њих сумњам, не због неузвраћене љубави, већ што често човека доводе у заблуду. Нарочито оне школске. Све чешће налазим податке, сасвим супротне ономе што смо, уобичајено знали, чему су нас учили. Књиге умеју да буду велики извори стереотипа.
Колумна "Између редова" настала је, не читањем између редова - то је велика вештина - већ открићима међу редовима књига битно различитим од уобичајеног знања.Бар мога. Зато би можда исправније било звати је - "изненађења међу редовима". Неочекивана су, али ни у њих до краја не верујем. Нека и уједају. Као сваки пријатељ. И најбољи.
Каква би то била штета да сам пропустио/заборавио да овај наслов понудим драгим читаоцима! А ко ми је помогао да се подсетим? Алцхајмер лично, али и мој пријатељ Зоран Матић, новинар, најпознатији из херојског доба сада увелог РТВ Студија Б. Причамо ономад о прочитаним књигама и...
„Претурајући“ по интернету поодавно сам наишао на интересантну причу о томе како је стварно погинуо Смаил-ага Ченгић, о чему је Иван Мажуранић спевао свој чувени еп. Који је некоћ био саставни део школске лектире. Права прича, ако је и њој било веровати, наравно, веома се...
Мирко Тепавац, партизански командант и послератни високи руководилац (министар иностраних послова СФРЈ) до обрачуна са „српским либералима“ после смене записао је луцидне биографске белешке/приче/есеје за породичну, а не и јавну употребу. Међутим, његова пријатељица Мира Шувар...
Датум на корици овог броја је 25. мај. Пригодно за часопис за пензионере – заборављени Дан младости. Ко се сећа, а сећа се – Титов рођендан. Заправо, он се родио неког другог дана у мају, али тако се одредило, као што се одредило да се, као, тај дан не слави као његов рођендан...
Филм „Атентат“ аустријског режисера Андреаса Прохаске указао је на још један „рукавац” теме Сарајевског атентата; да су немачке и аустроугарске тајне службе организовале ликвидацију човека који им је сметао – престолонаследника. И Војислав Богићевић, младобосанац...
Тек кад започех ове редове, сетих се да „црвена нит“ не мора да му буде „баздећа природност“, већ афоризам, не сећам се чији: Ако је чистоћа пола здравља, онда је прљавштина друга половина. Штавише, кад сам у дневницима Михаила Константиновића, министра лондонске краљевске...
Да ли можемо да замислимо да су Албанци протеривани из Ниша? Можда не можемо, поготово уз историјске уџбенике који су нам нуђени, али одговор на ово шкакљиво питање је позитиван. Стеван К. Павловић, „наш“ британски историчар, син је Косте Павловића, једног од министара...
У начелу, следећи редови могли би да носе поруку/питање: Чему треба веровати више – новинама и телевизијама или – књигама? У појединостима, пак, изгледа да је најбоље веровати поузданим сведоцима и учесницима догађаја о којима се пише и говори. Па још ако су сведочења у књигама...
Представа коју већина људи има о Краљевићу Марку, без сумње, већ више од једног века, базирана је више на народним песмама из доба националног романтизма, а мање на историјским подацима. Зато се он по колективној свести врзма, боље рећи галопира на свом Шарцу, као...