Сви чланци аутора: Вања Булић

Зашто пишем за Пензију? Да бих доказао себи и другима да још увек нисам за пензију!

Ова колумна ми даје неограничену слободу да из угла мудрих година говорим о стварима о којима нисам могао да пишем док сам се залудјивао мишљу да новинарством могу да променим свет.

Догодило се нешто што нисам очекивао: променио сам себе, па са задоовољством очекујем наредни број да бих написао нешто полушаљиво, што се на крају испостави да је, надам се да и други тако доживљавају, лепа сатирична прича.

Из Вањиног пера

Тамо где станује љубав

Да ли вам неко пише писма? Или разгледницу? Да ли ви некоме пишете? Знам одговор и зато не морате да одговарате на овако застарела питања. А сетите се старих добрих писама у којима је љубав могла да се наслути још у првом погледу на искошена слова исписана пенкалом! Онај ко пише...

Из Вањиног пера

ОДВИКАВАЊЕ ОД ГЛУПОСТИ

Постоји специјална справа у нашим крајевима којом се од секса одвикну бикови, овнови и јарци. Сигуран сам да Рајан Гигс није прихватио тај рецепт Завршило се најзад Светско првенство у фудбалу. У Енглеској су незадовољни јер њихови играчи нису узели злато. Али су зато новине...

Из Вањиног пера

Она боли на свој начин

Прво да објасним наслов овог текста. Често певушим песму Арсена Дедића „Он ме воли на свој начин“ и покушавам да имитирам баршунасти глас Габи Новак. Недавно сам прислушкивао телефонски разговор моје супруге са једном њеном пријатељицом, па сам наслов песме пребацио у женски род...

Из Вањиног пера Колумне

НАШ САВРЕМЕНИК ДУШАН СИЛНИ

У нови устав би требало унети став којим се предвиђа, као законска обавеза, да неки будући владари једном недељно долазе пред споменик цару Душану Припремајући се за писање романа „Душанова клетва“, помно сам ишчитавао Душанов законик. Увод у овај правни акт из прве половине...

Колумне

Изборна химна

По глави ми се врзма неколико песама: „Немам пара друже, ал` немам ни среће“, „Нека, нек иде, ланац и по ливаде“… Прегрмели смо још једне изборе и сасвим је нормално да се припремамо за наредне. У време социјализма на изборе смо излазили праћени химном. Са сваког бирачког...

Колумне

ЖИВОТ ПРЕКО ВЕЗЕ

Мој комшија се родио, одшколовао, запослио и добио децу преко везе, а и код Светог Петра је стигао – преко везе  Имам пријатеља који за све што уради каже – урадио сам преко везе. Све остало му је безвезе. Сањао сам синоћ како је и на онај свет отишао – преко везе. Ево како је...

Из Вањиног пера

Шта је некад била гимназија!

Моја три сина и ја смо, поред осталог образовања, завршили гимназију. Шта је мени а шта њима донела гимназија? Они не одлазе на матурске вечери као моја генерација која се сусреће једном годишње. Другари из мог некадашњег одељења су међусобно кумови, а моји синови не могу да се...

Из Вањиног пера

Дрога звана паркинг

Американци у цртаним филмовима о Каменку и Кременку покушавају да нас увере како је аутомобил одувек постојао, чак и у каменом добу! Док је мој отац био жив, лако сам се носио с оваквим подвалама, јер је својим ауторитетом могао да ме убеди како је све то „империјалистичко...

Из Вањиног пера Колумне

Кама сутра (пре)зрелих година

За овај свечарски број истргнуо сам из сећања једну већ објављену причу и мало је прилагодио времену садашњем, и, што је важније – годинама у којима сам, и трошим их подмазујући их пензијом… Прво ћу мало да завирим у прошлост, па ћу се онда вратити у данашњицу, у једну...

Из Вањиног пера Колумне

Вођа по сопственој мери

Имао сам намеру да пишем о неким другим стварима, али ме фото-сешн (некад се говорило – ‘ајде са се сликујемо) уприличен за једне новине сасвим излудео и натерао да размишљам о себи на другачији начин. Понео сам на заказано снимање неколико одела и кравата, кошуље у разним...