Савети стручњака Психолог

Баке и деке у борби са несташним унучићима

Немир, сукобљавања и деконцентрисаност одликују свакодневницу хиперактивне деце и њихових родитеља. Њихов стални немир и готово преплављујућа енергија може да оптерећује целу породицу. Недостатак пажње – ометање хиперактивношћу најчешће се појављује код школске деце, а превентивне мере треба да се предузму још у предшколском узрасту.

Поремећај смањене пажње и хиперактивности код деце (АДХД) је обољење које се лечи, а не модеран назив за непослушну децу или за лоше родитеље. АДХД је болест која се често среће (чак једно од двадесеторо деце може да је има). Може чешће да се јавља унутар једне породице, па се раније сматрало да је реч о наследном поремећају. Данас треба разумети да деца и особе с АДХД имају измењен метаболизам и биохемију у појединим можданим структурама и да на то може да се утиче оговарајућим хигијенско-дијететским режимом и одговарајућим приступом у школи.

У вези с лековима којима се ова деца третирају, многи родитељи су забринути због нежељених дејстава. Због тога и родитељи чија деца већ узимају такве психофармаке трагају за алтернативама. Данас се сматра да је право решење: дати оно што недостаје одговарајућом дијетом и суплементима. Здрава исхрана је важна за сву децу, али је дупло важнија за децу с АДХД. Утврђено је да је код деце с АДХД често присутан недостатак незасићених – есенцијалних масних киселина. Оне морају да се уносе храном јер сy неопходне за функционисање нерава пошто учествују у изградњи миелинских омотача нервних влакана (масна супстанца која покрива нервна влакна и изолује их, као жице од струје). Осим тога, новија истраживања указују да имбаланс у неуротрансмитерима (супстанце које су преносиоци порука између ћелија) може да буде биохемијска основа АДХД. Зато исхрана треба да садржи састојке који су потребни нервним ћелијама да одрже свој метаболизам, стварању миелинских омотача и стварању одговарајућих неуротрансмитера.

Код исхране детета с АДХД није важно само шта једе већ када и како једе одређену врсту хране. Доручак је најбитнији – што је он боље избалансиран, и мозак ће радити избалансираније. Два типа протеина – есенцијалних аминокиселина (беланчевина) различито утичу на неуротрансмитере. Доручак треба да садржи добар баланс и једних и других беланчевина како би неуротрансмитери могли да „раде“ добро.

Уношење микронутријенаса испод оптимума током детињства може бити разлог настанка овог поремећаја. Недостатак гвожђа, магнезијума, јода и цинка може смањити способност учења, па чак и гранични дефицит може имати јак утицај. На пример, умерен дефицит гвожђа током раног детињства и адолесценције може смањити ниво интелигенције и ментални развој.

Поред минерала и витамина, богата снабдевеност есенцијалним полинезасићеним масним киселинама веома је важна. Омега 3 масне киселине (из рибе и рибљег уља) битне су за формирање неурона и других потпорних ткива у мозгу за време раног детињства. Преосетљивост на храну може утицати на поремећаје учења код деце, где мислимо посебно на адитиве.

Деца имају ограничене резерве глукозе (мозак је користи за енергију) и осетљиви су на прескакање оброка. Сложени угљени хидрати и протеини су биохемијски партнери који заједно „раде“ да би мозак добро радио и да би дете добро учило и понашало се. То значи да комбинација две хранљиве материје даје бољи ефекат него свака од њих појединачно. Ако дете кроз доручак не добије довољно оваквог „горива“ за рад мозга, долази до стрес-реакције – мора да се извлачи енергија из резерви. Резултат је замор, раздражљивост, као и слабије учење. То су, уједно, симптоми хиперкинетичког поремећаја.

Деци с АДХД обавезно се препоручује микроскопска анализа „живе капи крви“. Она спада у рутинске прегледе у Институту за експерименталну фонетику, код проф. др Мирјане Совиљ која је посебно заслужна за савремени приступ третману деце с поремећајима из тзв. аутистичног спектра.

Иако велике фармацеутске фирме нуде различите медикаменте за лечење, ми се нерадо опредељујемо за такво решење (посебно психодинамички орјентисани дечји психотерапеути) јер боље разумемо отпор родитеља према лековима. Они се, по правилу, не дају деци испод шест година, а веома је важно да се превентивне мере предузму раније у виду дијететских, бихејвиоралних и сличних мера. Зато постоје и природни додаци исхрани и сазнања о правилној исхрани који не могу да замене ни дијететски ни бихејвијорални режим (који спроводе специјализовани дефектолози – логопеди, моторни редукатори…) нити касније лекове, али могу да допринесу њиховој успешности, што значи да једно друго не искључује.

 

Сви који желе да раде на себи како би постали бољи, здравији и срећнији људи, могу да се придруже Искуственим групама проф. др Краигхер Гузине; уторком у Београду, Кнеза Милоша 47, мала сала у приземљу, 17–18.30 часова, тел. 064/261-97-94, е-адреса andreja.kraigher@gmail.com.

Пише проф. др Андреја Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут, фото Pixabay