Из Вањиног пера Колумне

Чари мушког лета

Почело је мушко лето! Европско првенство у фудбалу! Па следе Олимпијске игре! Каква радост! Позив на уживање. Али, увек има једно – али.

Моја супруга је одавно схватила да смо куповином другог телевизора почели да се удаљавамо јер смо пратили „своје” програме у две одвојене собе. Она гледа серије и женска мудровања кад три-четири даме наклапају о здравој исхрани, дијетама, гардероби за наступајуће лето, женском питању итд, итд. За то време, ја тражим програме са спортским преносима, па сам почео да уживам у спортовима за које нисам знао ни да постоје.

Једног дана је заказала летећи састанак кућног савета, који чине два члана: она и ја. Једина тачка дневног реда: повратак у време кад смо имали један телевизор и кад смо консензусом долазили до одговора на питање шта ћемо гледати после осам часова увече. Пошто је она била ЗА, ја нисам смео да се потпуно достанцирам од њеног предлога, па сам био уздржан, што је значило да је победила с огромном већином гласова ЗА!

Довијао сам се на разне начине како да гледам неке битне преносе: одлазио сам у то време код пријатеља, у оближњи кафић или неку продавницу телевизора у којој сам дуго проверавао на ком је телевизору најбоља слика у време спортских прегледа.

И − дошло је Европско првенство у фудбалу, а чекам и Олимпијаду. Она је одлучила да ми допусти право првенства у избору шта ћемо гледати после двадесет часова. Ја изаберем фудбал. И, ево шта се догађа.

Моја супруга се не разуме у спорт, али зато воли да поставља милион небулозних питања за време ТВ преноса фудбалских утакмица. Кад би се она питала, увек би победили лепше обучени противници, а фудбал би забранила јер „трче као муве без главе и само гледају ко ће кога да удари“. За одбојкаше каже да су сумњиви мушкарци.

– Зашто? – скачем изнервиран, јер у мени проради дугогодишњи одбојкаш.

– Зато што носе свилене шортсеве и лупкају један другог по дупету после сваког поена – каже она смирено.

– Али, наши близанци су одбојкаши! – настављам с нервирањем.

– Они су нешто друго. Од мене су научили шта је спортско понашање јер сам их васпитала да буду поштени и да се не свађају с људима − каже самоуверено и пита зашто је само један човек на терену обучен у црно, а затим мудро закључи како је вероватно имао смртни случај у породици.

– У праву је човек. Црни флор му се не би видео из даљине – наставља да мудрује, а ја одем у другу собу и буљим у место на коме је некад био други телевизор.

А мушко лето је тек почело…