Времеплов

Е, то је био уранак

Фотографије Фото-документација Борбе, документариста Слободан Ковачевић

Забрањено преузимање фотографија 

Првомајско празновање у природи права је прилика за опуштање и дружење, али је некада то била светковина далеко боља него данас.

Међународни Празник рада, Први мај, одвајкада је прилика која се не пропушта: људи уране раном зором и цео дан уживају у природи. По лепом времену, на излетиштима се спремају јела у котлићу, на роштиљу, а на ражњу заврши и неко прасе.

Народ се на уранку опусти, дружи, игра, пева… Често се оде дан раније, заузме се место, и уз логорску ватру проведе ноћ. Мање је познато да слављење Првог маја има корене у древним паганским празницима поштовања природе. Тако се ноћ уочи Првог маја у северној и централној Европи назива Валпургина ноћ (по светој Валпурги, заштитници од вештичјих урока). То је прослава плодности, кад окупљени певају и пију целу ноћ.

Да ли су се и колико променили уранци код нас? Судећи по фотографијама из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, и те како јесу. Тада су на излетиштима гостовали оркестри, соло певачи, глумачке и поетске трупе, фолклораши – све оно што је сада замењено трештањем турбо-фолк музике из аутомобила и бесомучним опијањем на Авали, Кошутњаку, Палићу, Борском језеру… Па нек неко каже да пре није било боље.