Дневник младог пензионера Колумне

Гусле, стентови, јаре и паре

 

Где ћу на море, него правац у Боку. Ево ме, брчкам се на малој, скоро кућној плажи Кумбора. Овај градић је некад био војна сила, а на том месту сада странци праве велелепне хотеле. Каква морнарица! У брду преко пута остале шупљине у којима је Тито скривао подморнице.

Као будућој чланици најмоћнијег војног савеза, Црној Гори је довољно да има море, све друго ће – ако загусти – одрадити неко јачи.

На плажи сам упознао једног Горана (право име познато редакцији), који се поваздан пржи на сунцу. Као јаје на тигању.

– Добро, Горане, мајка му стара, зашто се понекад не бућнеш, црн си ко гавран – велим времешном мештанину, маскоти Кумбора.

– Прича је стара, мој човјече, кад је било вријеме да научим пливање, веле „чекај да прво научи најстарији брат” – исповеда се Горан. – После су учили средњег, те двије сестре, а кад је дошао ред на мене, повикаше да сам престар за ову работу.

– И тако ти остаде непливач? – рекох.

– Само квасим ноге, и вожње у чамцу се плашим, човјече – признаје, и леже на песак, можда је више шљунак, да не ситничарим.

А увече, кад сунце прескочи планину,на дрвеној клупи настављамо размену мишљења која је започета у јулу прошле године.

Староседелац Мишко је најжешћи, али не заостаје ни Зоран, па ни Раде, а ови други не воле да се помињу у Пензији јер су неколико пута надрљали због дугачког језика.

– Јеси ли набавио гусле јаворове као што си обећао? – директно пита Мишко.

– Нисам, ево, кајем се, али ми је један добар пријатељ обећао гусле за рођендан у септембру – скрушено одговарам.

– Е, тада ћеш постати и пунолетан, аветињо – рече Раде. – Какав си човјек ако не гуслаш.

Распитујем се за њихово здравље, јер у Србији постоји веровање да су приморци заправо супермени. Јаки ко стена!

– Уградили ми зимус два стента, каротиде биле запушене ко канализација у Херцег Новом – каза Мишко.

– Мени турише три комада, сад продуван гуслам још жешће – рече Зоран. – Ође ниси мушкарац, какав си Црногорац, ако ниси срчан.

– А ти из Рашке, уместо да гуслаш, ти се ухватио хармонике, еј, брацане – упаде у разговор Раде. – Како твоје здравље?

– Сви резултати су ми добро, немам зачепљења, ни масноћу, ни шећер – рекох у даху.- Срце ми је у реду, иако сам срчан, гусле ћу набавити, часна пионирска.

– Боже, ти и даље хоћеш и јаре и паре, нијеси ни много осјетљив, чим немаш ниједан стент – рекоше углас.

До нас се млади Рус љубака са својом девојком.

– Ђе је овдје нашо да показује љубав – скоро да добацује Мишко. – Опростићу му зато што је Рус, и мој ђед их је срчано волео.

Одох у воду да расхладим главу.

Миломир Краговић