Савети стручњака Наша економска стварност Финансијски стручњак

Хероји стабилизације, били и остали

Јуриј Бајец

Aко је веровати медијима и изјавама политичара, договор Владе и представника ММФ-а крајем октобра био је веома успешан. Испада да су сви задовољни. ММФ и Влада јер се брже од планираног смањује фискални дефицит и зауставља раст јавног дуга, као основни циљеви заједничког трогодишњег програма. Запослени у јавном сектору лакше дишу јер су предвиђене нешто веће повишице у образовању, здравству, војсци, полицији и другим јавним службама. Нема више ни страха од великог отпуштања запослених у држави, а реформе јавних и државних предузећа за сада су без већих последица по запослене и њихова руководства.

Задовољно може бити и милион пензионера јер ће добити новогодишњи „поклон“ од 6.000 динара уз повишицу од најављених 1,5 до 1,7 одсто од јануара идуће године. На жалост, задовољни неће бити 700.000 пензионера (41 одсто), који су узалуд очекивали да ће се, због доброг стања у буџету и бољих прихода пензионог фонда, овог пута усмерити више новца за враћање пензија које су већ пуне две године значајно умањене. Уместо тога, они су стављени у исти кош с осталим пензионерима, којима пензије нису смањене, како у погледу висине овогодишње „помоћи“ тако и минималног „повећања“ пензија од идуће године.

Било је бољих и праведнијих решења и са више уважавања за ову, највише оштећену групу.

Ево једне такве рачунице. „Помоћ“ од 6.000 динара за сваког од 700.000 „богатих“ пензионера коштаће овогодишњи буџет 34 милиона евра. Уместо тога, тих 34 милиона евра би се могло „потрошити“ тако што би се децембарске пензије за ове пензионере одмах повећале/вратиле за 3,4 одсто и исплатиле до краја године, а за „помоћ“ би још увек остало 4.750 динара по „богатом“ пензионеру.

За 2017. извршило би се поновно повећање пензија. У случају да повећање буде 1,7 одсто, додатни трошак за буџет у 2017, у тој варијанти, износио би 42 милиона евра (или месечно 3,5 милиона евра), јер држава већ планира да потроши 41 милион евра за повећање/враћање од 1,7 одсто.

Наравно, тиме би пензије биле тек на пола пута да буду враћене на почетне позиције, али би држава показала да покушава да поново доведе у склад поремећене односе у области пензија, да оштећене пензионере поново стави у исти положај са запосленима у јавном сектору и пензионерима којима пензије нису смањиване и, што је најважније, да се великом броју људи постепено исправља једна наметнута неправда.

Али, управо то се упорно прећуткује.

О обавези враћања пензија на законски утврђени ниво из новембра 2014, сем пензионера који оправдано протестују и најављују нове жалбе, нико више и не говори. Влада, ММФ и Фискални савет сматрају да су Законом о привременом уређивању начина исплате пензија пензионерима са пензијама већим од 25.000 динара по прогресивном методу утврђени нови мањи износи пензија и да у том смислу првобитна решења о висини пензија, које су својим вишедеценијским радом и уредном уплатом доприноса остварили, више не важе. Могуће је да ће пензионери за неколико година достићи висину пензије из оригиналног решења, али то ће бити последица годишњег пораста „нових“, умањених пензија, а не њиховог враћања.

Укратко, овде се не ради толико о томе да ли у буџету има или нема пара за пензије, већ о томе да ли у земљи постоји владавина права и да ли правна држава једнако функционише за све грађане.