Наша економска стварност Колумне

Хероји стабилизације

Јуриј Бајец

Да ли се у години политичких избора могу очекивати значајније промене у политици пензија и какве су шансе да се за око 700.000 пензионера убрза процес враћања пензија на претходни законски утврђен износ?

Владајућа странка хвали пензионере и назива их „херојима стабилизације“, а пензионерска странка убеђује пензионере да је најважније да су пензије стабилне и да се уредно исплаћују. Међутим, о враћању пензија ни речи.

С друге стране, Фискални савет тврди да се у овој години не могу очекивати неке веће уштеде у буџету рационализацијом броја запослених у јавном сектору и решавањем проблема у јавним и великим производним предузећима губиташима. Зато је нужно да се у овој и у наредне две-три године доследно настави с политиком умањених пензија и плата. Што се тиче позиције ММФ, најважније је да се настави са смањењем фискалног дефицита. С обзиром на то да постоји ризик да се све договорене рефоме не спроведу до краја 2017, реално је очекивати да ММФ неће имати већег разумевања за попуштање по питању повећања, односно враћања пензија.

Овакви ставови би се могли протумачити као заједнички позив пензионерима да и у наредним годинама наставе да буду „хероји стабилизације“ са значајно умањеним пензијама. Ово је веома лоша порука, али истовремено може бити опасна са становишта спровођења суштинских реформи.

Порука је лоша за пензионере јер они већ имају дуг стаж као „хероји стабилизације“. Реалне пензије су у протеклих шест година услед дејства инфлације и других фактора констатно падале, тако да је до краја 2014. просечна пензија у поређењу с 2009. већ била реално мања за око 14 одсто. Затим долази до новог пада у 2015. од 5,2 одсто.

Међутим, како се закон о смањењу пензија не односи на све, већ само на 700.000 пензионера с „натпросечним“ пензијама, њима су прошле године пензије смањене за читавих 10 одсто. Пензионерима ће тако до краја ове године укупно бити одузето више од 400 милиона евра, уз јасне наговештаје да се овакво стање може продужити за више година. Закон о смањењу пензија је додуше спорадично критикован у јавности. Синдикат пензионера се обратио Уставном суду сматрајући да је закон противуставан јер задире у стечена имовинска права, али политичка подршка је изостала.

Порука може бити опасна за успешно спровођење неопходних реформи. Јер, докле год постоји могућност да се без великих отпора може рачунати на смањење плата и пензија, утолико је мањи притисак на владу да се убрзано среде проблеми у јавним предузећима, заврши процес приватизације великих друштвено-државних предузећа (дугогодишњих губиташа) и спроведе рационализација запослених у јавном сектору. То се управо видело прошле године кад је фискални дефицит понајвише смањен умањеним пензијама и платама, а мало стварним реформама. Нема гаранције да тако не буде и наредних година, па је сасвим могуће да ће део најстаријег становништва поднети жртву узалуд.

Зато пензионери треба да се организују и пред владу и грађане изађу с убедљивим разлозима за укидање постојећих законских решења о смањивању пензија. За почетак је довољно да се пензионерима врати оно што им по закону припада. Управо тај нови издатак за буџет примораће нову владу да буџетски дефицит смањује тамо где и треба тако што новац пореских обвезника неће више користити за покривање губитака јавних предузећа, натераће владу да хитно заврши процес приватизације друштвено-државних предузећа, да према договореном плану изврши рационализацију броја запослених у јавном сектору, много више смањи сиву економију и без оклевања спроведе озбиљне преправке економског и правног система које воде убрзаном привредном расту и запошљавању.