Здравље Вести

ХИПЕРТЕНЗИЈА – Болест две трећине пензионера

Хипертензија (повишен крвни притисак) једна је од најчешћих болести данашњице, па се често каже да је то болест савременог човека. Сматра се да око 25% одраслог становништва има повишен притисак који би требало лечити. Овај проценат је знатно већи код популације старије од 60 година и износи чак до 80% (процењује се да две од три особе старије од 65 година имају хипертензију).

Око 95% болесника има примарну или идиопатску хипертензију, што значи да је непознатог узрока. Хипертензија врло често има веома мало симптома, или су они чак и одсутни, па зато пацијенти нису ни свесни њеног погубног дугорочног деловања. Најчешћи симптоми су главобоља, вртоглавица, зујање у ушима и слично, односно сметње које може имати и било која особа са нормалним притиском, па из тог разлога хипертензија може бити дуго скривена. Осим ових, могу се јавити и други симптоми, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипертензијом. Органи који највише страдају су срце, очи, бубрези и крвни судови, а не треба заборавити да је хипертензија врло важан фактор кардиоваскуларног ризика.

Лечење хипертензије се спроводи двојако. Прва мера је спровођење хигијенско-дијететског режима, што подразумева смањење телесне тежине, повећање физичке активности, смањење уноса соли, као и алкохола и кафе. Други корак је терапија лековима. Постоји пет група лекова за лечење хипертензије, а за добру контролу вредности крвног притиска обично се користи један лек уколико је хипертензија блага, а најчешће 2-3 лека. Не заборавите да лек за лечење хипертензије сме прописати само лекар.

Неопходно је лечити сваки облик хипертензије, јер лечење доводи до: редукције настанка можданих удара за 35-40%, редукције настанка акутних инфаркта миокарда за 20-25%, редукције настанка срчане инсуфицијенције за више од 50 одсто.

Редовно контролишите свој крвни притисак да би се евентуалне промене што раније уочиле. Трудите се да водите активан живот, без стреса и уживајте у здравој и балансираној исхрани.

ЛЕЧЕЊЕ

* Увек започети нефармаколошким мерама (промена начина живота)

* Увек лечити истовремено и друге факторе ризика

* Не више од 6 грама соли на дан

* Свакодневно (најмање 4 пута недељно) по 30 минута интензивне брзе шетње. Високоризични и гојазни пацијенти треба прво да консултују лекара

* Редукција телесне масе или смањење обима струка (за мушкарце мање од 94 цм, а за жене 80 цм)

* Смањење уноса алкохола (највише до два пића дневно)