Дневник младог пензионера

Између вукова и твитовања

Само два примера за почетак приче.

Знатижељни новинар, а све их је мање, некако се попео до села Трешњица које се простире на падинама Копаоника, удаљено од Куршумлије педесетак километара. Тамо је затекао десетак житеља у кућама плетарама које су старе више од сто година. То су оне куће које су чукундеде градиле од земље и прућа.

– Ми смо као дивљач, као јагње кад се отме од стада – казивао је репортеру 78-годишњи Радољуб Виторовић. – Најчешћи гости су нам вукови. Дођу пред врата. Ко браћа!

Имају два телевизора. Нема сигнала, ни слике, ни тона. Али имају Милоју Томића, чилог и снажног, који у име целокупног становништва – кад баш пригусти – некако скокне до Куршумлије. Бреговима и долинама, јер никаквог пута нема. По брашно, со, шећер и лекове. Ништа им друго и не треба, хране се оним што имају у Трешњици.

Уважена Мика Пасуљчић твитнула је да њена комшиница Јелисавета, чувена бака Јела, у својој деведесет другој години сваког јутра седи испред кинеске робне куће Хаомеи у Кули и продаје ручно хеклане шустикле. На питање госпође Мике шта жели за рођендан, бака Јела је одважно одговорила да би желела много лајкова на Твитеру. Упс! Неочекивано, брате!

Да поновимо. Док је студирао на Харварду, Марк Закерберг је 4. фебруара 2004. године, са цимерима Дастином Московицем, Едуардом Саверином и Крисом Хјузом направио интерни вебсајт за дружење и размену слика. Није ни сањао тај исти Марк да ће четрнаест година ксније његова компанија Фејсбук вредети 426,5 милијарди долара; да ће он са 62 милијарде личног богатства бити међу најбогатијим људима планете; да ће његова друштвена мрежа имати две милијарде активних корисника месечно.

Експлозија интернета! Еј, док читате моје дневниковање, на Гуглу преко две и по милијарди људи нешто претражује; веровали иле не – дневно 108 милијарди порука, твитова, ко зна чега на електронским мрежама. Све ово исписујем да бих вас питао: Ако интернет повезује људе, зашто скоро милијарду људи пати од тешке депресије? Сваки двадесети у Србији је на антидепресивима. Осећа се усамљено и одбачено. Утучен и мрзовољан дозлабога.

Фармацеутске фабрике зарађују више од произвођача авиона и аутомобила. Тачан податак. Измишљају се болести да би се овај интернет човек бесомучно кљукао са што више лекова.

У забитој, и заборављеној, Трешњици оно мало жилавих људи дружи се са вуковима. Немају ни интернет, ни брзе вести, ни Гугл, ни Википедију. И доста су доброг менталног здравља. Енергију бака Јеле у Кули, тако бар изгледа, јачају твитови и лајкови. Можда изгледа шашаво, али се овај наш живот стварно разапео између вукова и твитовања. У праву сте шта год твитнете! Или – пљуцнете!