Времеплов

Јесен 1945. у Београду

 

Фотографије Фото-документација Борбе, документариста Слободан Ковачевић

Забрањено преузимање фотографија 

На прву годишњицу ослобођења Београда положени су венци на гробницу совјетских војника палих у борбама за главни град

По сведочењима Зорана Николића из Вечерњих Новости и Оливере Вучковић из ЈП Београдска тврђава

Не знамо како је ове године обележено ослобођење Београда – ове новине ће тог 20. октобра већ бити у штампи – али знамо како је било на првој прослави давне 1945. Дан је почео полагањем венаца на гробницу совјетских војника палих за слободу главног града и сахрањених на Тргу републике 22. октобра 1944. Ту су почивали до 1949, кад је споменик срушен, а кости црвеноармејаца пресељене на Гробље ослободилаца Београда.

Све што се те јесени дешавало у Београду, па и ова комеморација, било је у знаку избора за Уставотворну скупштину, која је 29. новембра 1945. усвојила Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије, а после два месеца и Устав ФНРЈ. Истог дана, 31. јануара 1946, Уставотворна скупштина претворена је у Народну скупштину. Тако су озакоњене тековине НОР, збачена је монархија и успостављена република.

У гробници на Тргу републике сахрањен је био и Николај Кравцов (1921−1944), једини борац Црвене армије који је добио звање „хероја СССР“ за борбе у Београду. Лајтнант (поручник) медицинске службе 42. самосталне ловачко-артиљеријске противтенковске бригаде, јуришао је 15. октобра на зграду Главне поште. Црвеноармејци су били засути ватром из подрума суседне зграде, а Кравцов је машинком и бомбама уништио бункер, па пао, покошен последњим швапским рафалом. Преминуо је од рана у болници 17. октобра и сахрањен на Тргу републике.

У ослобођењу Београда учествовало је око 300.000 војника, а број оклопних возила који је дошао са Црвеном армијом до тада није виђен на целокупном југословенском ратишту. Жртве су биле огромне, па су и уличне гробнице ницале одмах након борби, где год је било слободног земљишта. На Тргу републике сахрањени су борци и официри совјетског Четвртог гардијског механизованог корпуса, 73. и 236. стрељачке дивизије. Гробница је одмах обележена мермерним спомеником, на коме су се налазила два крста са стране, црвена петокрака на врху и списак погинулих. Текст натписа је гласио: „Вечна слава херојима палим у борбама за слободу и независност наше Домовине и братске Југославије“.

Леђима окренут објективу на овој слици је Милијан Неоричић (1922−2014), првоборац и један од ослободилаца Београда. Био је председник Народног одбора Београда од 1961. до 1964. (градоначелник), касније савезни секретар за саобраћај и везе и председник Југословенског олимпијског комитета