Дневник младог пензионера Колумне

Кулирај и не философирај!

Дуго познајем Мирка, садашњег неуморног шетача и намћора, а некадашњег дрматора. Ведрио је и облачио годинама, деценијама заправо. Директор од пунолетства. Скоро. И сада жали, бар два пута дневно, што није на неком важном положају. Уз рефрен – године нису препрека!

Док шетамо поред Дунава по саветима лекара који, углавном, не шпартају:

– Чуј, власт ти је гора од дроге! – дречи ми у лево уво, и вуче ме за руку. – Људи који имају велике биографије не могу да се навикну на пензију!

Пробам да се убацим:

– Кад би говорио мало тише, чини ми се да бих те лакше разумео – неспретно покушавам да му некако преокренем причу. – Ово је, бре, време малих биографија.

Као да је љут, Мирко је нагло прикочио.

– Зато смо ту где јесмо, због тих твојих кратких биографија – виче и манито маше рукама. – Код Тита то није могло, мој друшкане!

Покушавам да га још више изнервирам:

– А шта теби фали, брајко мој? Пензија ти је већа од осамдесет хиљада, издајеш апартман на Златибору, деца успешна у иностранству – набрајам свом пешачком сапатнику на бетонској стази здравља.

Као да сам пробудио Илију Громовника.

– Види, види, ти ми дођеш као вајни порезник који глуми сиротињу – рече у једном даху. – Прво и прво, деци си поделио станове, и даље тезгариш, пун си као онај бродић!

Црвен у лицу, Мирко и не примећује како реком плови тегљач с дизалицом.

У знак измирења, свог старог познаника потапшем по рамену.

– Знам да више волиш да философираш о глобалним темама – рекох добронамерно.

Реаговао је као прекидач за светло.

– Јеси ли прочитао у прошлом броју Пензије да је сицилијански бос Прокопио ди Мађио прославио свој стоти рођендан? – пита Мирко као из стопа. – Ето, није тачно да мафијаши живе кратко.

– Ко о чему, ти о мафији – кажем. – Хајде да причамо о љубави, онако философски.

Видно изненађен:

– Не могу да се сетим како се звала моја прва љубав и зашто сам се заљубио – искрено казује.

– Ако неког волиш, а не знаш зашто, то је први корак ка Алцхајмеру – пецкам свога друга. – Искрено ти саветујем да мало кулираш, мало шеташ и да не философираш.

Према шопинг-центру Ушће наставио је сам. Бесан, сто посто!

Миломир Краговић