Дневник младог пензионера Колумне

МАКАЗЕ ЗА ЧОРБУ, БАЈАГУ И ЦЕЦУ

Због секс-скандала ове године нико неће добити Нобела за књижевност! Први пут после 1943. године. Крив је фотограф Жан-Клод Арно, кога оптужују да је сексуално узнемиравао осамнаест жена, иначе супруг угледне песникиње Катарине Фростенсон, која је морала да напусти Академију.

Нема Нобела због кризе у Шведској академији наука коју је основао краљ Густав Трећи 1786. године. Додао бих: последњих година ово највеће признање за литературу углавном су добијали безначајни писци. Они који су га давно заслужили, изгледа, остаће вечити кандидати.

Европска статистичка служба утврдила је да Италијани, Аустријанци и Румуни два минута дневно посвете књизи, а грађани Србије три пута више. Естонци чак тринаест минута проведу са књигом, следе их Финци и Пољаци.

Баш ме је охрабрио податак Евростата да у земљама ЕУ грађани 90 милијарди евра годишње утроше на књиге, новине и писани материјал. Када се прерачуна, по глави становника двеста евра иде на књиге и новине. Мало ли је у време када је оскудица притиснула и оне најразвијеније. У сваком случју, и ови подаци убедљиво демантују оне који скептично твитују да нико ништа не чита!

Неуморни лингвиста Владо Ђукановић у мају је – на његово велико изненађење – постао медијска звезда. Због радне свеске за петаке. Да би им објаснио значење вокатива, Ђукановић је храбро узео примере стихова популарне музике. Онда је кренула невиђена дрека по друштвеним мрежама и на насловницама таблоида. У стилу: Цеца у читанкама! Кренула су разноразна писма навек забринутих, па изјаве чистунаца, патриота и доконих аналитичара. Због два следећа стиха која нису Цецина, већ Марине Туцаковић:

А сећаш ли се, лепи громе мој,

Некада је тло под нама пуцало!