Времеплов

Мало позориште „ Душко Радовић“: Лутке од 69 лета

Мало позориште „Душко Радовић“ живот је започело као Позориште лутака, основано одлуком Владе Народне Републике Србије 1948. године, а званично отворено годину дана касније, у хотелу Палас, с намером да буде „жижа и извор рада свих позоришта лутака у земљи“. За 69 година постојања променило је доста имена и сала, а и репертоар се временом мењао. Београдско марионетско позориште постало је 1952. После три године без крова над главом уселило се на Теразије 45, а од 1968. је на Ташмајдану. Док се садашња зграда још градила, спојило се с Гињол сценом „Бошка Бухе“ у Београдско позориште лутака, а данашње име добило је 6. јуна 1968. Мало позориште свечано је отворио Бранко Ћопић премијером луткарског комада „Наше игре“ у режији и кореографији Јелене Беложански. На захтев запослених, Мало позориште од 23. октобра 1984. носи име Душка Радовића, дугогодишњег сарадника, који је те године умро.

Иако настало у средини где луткарство баш и нема велику традицију, изнедрило је много веома успелих и награђиваних представа и свакако испунило задатак дат првом одредбом о раду. Како је једном приликом рекао глумац Алек Родић, садашњи директор: „Ми смо мало позориште, али бацамо велику сенку.“

Репертоар позоришта дуго је био намењен само деци и онима који се децом осећају. Осамдесетих година десио се преображај. На Драмској сцени игране су представе за децу, а на новој, Вечерњој сцени „Радовић“, представе за одрасле. Ту су извођени чувени „Шок“ , Шовинистичка фарса“, „Кад су цветале тике“, „Чеговић“ „Ја ратујем сам“… Ту су режирали Дејан Мијач, Јагош Марковић, Егон Савин, Миленко Маричић… Глумили Петар Краљ, Чкаља, Петар Божовић, Бора Ђорђевић…

Последњих година позориште се опет успешно враћа, годинама запостављеном луткарству. Лане је било домаћин „47. Сусрета професионалних позоришта лутака Србије“.

Пише Раденка Марковић

Фото Архива Малог позоришта „Душко Радовић“

 

(Лоптица скочица)

  1. април 1951: прва од четири поставке „Лоптице скочице“ Марије Кулунџић, једне од најпопуларнијих и најдуготрајнијих представа

(Бомбардовање)

  1. април 1999: у бомбардовању РТС-а страдало је и позориште; тог пролећа и лета глумци су на отвореном, у Ташмајданском парку, одиграли више од 70 представа

(На слово на слово)

  1. априла 1969: премијера представе „На слово, на слово“ по тексту Душка Радовића, у режији Вере Белогрлић, на слици су Мића Татић и чувени Аћим

(Пепељуга)

  1. октобар 1949: плакат прве представе; „Пепељуга“ Владимира Назора режирао је Предраг Динуловић

(Деца испред позоришта)

Април 1979: деца су увек с радошћу долазила у своје позориште; ова на слици сада су зрели људи

(Партизанска разбибрига)

Јесен 1975: „Партизанска разбибрига“ је на 9. Сусретима професионалних позоришта лутака освојила две награде – Милена Ничева за креацију лутака и Јанко Врбњак за глуму; 14 година касније на овим сусретима почела је да се додељује награда „Јанко Врбњак“ за најбољу анимацију лутке

(Ликовни атеље)

Јесен 1989: у ликовном атељеу рађају се лутке