Дерматолог Здравље Савети стручњака

Меланом најчешћи у петој и шестој деценији

 

Последњи подаци показују да се у Србији сваке године дијагностикује 500 нових случајева меланома. Више од 22.000 Европљана сваке године умре од меланома, а више од 100.000 случајева меланома дијагностикује се у Европи сваке године.

Око 3,5 милиона Европљана има дијагностификован рак коже. Иако смо свесни оштећења које сунце може проузроковати – 91 одсто људи схвата да излагање сунцу може довести до проблема са здрављем – свега 14 одсто се штити од сунца током целе године, а 13 одсто никад не преузима никакве мере заштите.

Особе које имају светлу боју коже, светлу боју очију и светлу длаку имају повећан ризик од настанка опекотина од сунчевог зрачења, а тиме и повећан ризик од настанка карцинома коже. Повећан ризик имају и собе које су раније имале карцином коже или у породици имају блиског сродника који је имао овај карцином. Ове особе морају избегавати непотребно излагање сунчевим зрацима, спроводити превентивне мере и редовно се контролисати код дерматолога.

Лечење

У последњих шест до седам година у Европи и свету откивено је неколико лекова (такозвани БРАФ и МЕК инхибитори, имуноонколошки лекови) који значајно могу да продуже живот, па и да доведу до излечења пацијената оболелих од метастатског меланома. Нажалост, ови лекови нису доступни пацијентима у Србији. Лечење метастатског меланома у Србији заснива се на примени хемиотерапије, која готово да се више и не користи у развијеним земљама.

Малигни тумор коже најчешће се може видети. Уколико се открије у раној фази, једноставна хируршка интервенција може довести до излечења.

Меланом се може јавити у свим животним добима. Ипак, најчешће се јавља у петој и шестој деценији живота. Анализирајући болничке регистре запажено је да је половина пацијената с меланомом млађа од 60 година у моменту постављања дијагнозе. Оштећења која наносе УВ зраци су трајна, и не морају бити видљива. Ова оштећења се накупљају и могу довести до рака коже.

Превенција

Превенција меланома и других тумора коже представља веома важан сегмент на коме би требало више инсистирати. Слоган кампање Еуромеланом из 2015. године био је: Не дозволите да касни одлазак код лекара доведе до раног одласка. Фокус је да се становништву укаже да одлагање одласка лекару може да отежа лечење рака коже и угрози живот.

Најважније мере превенције су:

– избегавати непотребно излагање коже сунчевим зрацима у периоду од 11 до 17-18 часова

– ношење заштитне одеће, шешира и наочара за сунце које су непропустљиве за УВ зрачење

– наношење крема и лосиона за заштиту од сунца (против УВА и УВБ)

– обављање самопрегледа коже

– преглед коже чланова породице

– не одлазити у соларијуме

– одлазак код дерматолога једном годишње.

Преглед

Све особе би требало редовно да прегледају своју кожу и провере да ли имају флеке које су:

* асиметричне

* имају неправилне или нејасне ивице

* имају више различитих боја

* пречник промене је већи од шест милиметара

* или постоји еволуција у величини или понашању током времена.

Сви младежи требало би да буду слични у облику и боји. Појава пигментоване промене може се сматрати сумњивом, и уколико је различита од других зове се знак „ружног пачета“.

Превентивне прегледе грађани могу свакодневно обавити код дерматолога. Саветује се да се једном годишње прегледају младежи код дерматолога, уколико није другачије индиковано. Веома је важно да грађани редовно (једном месечно или једном у два месеца) сами прегледају своју кожу.

Међу дерматолозима који обављају прегледе значајно је повећана употреба дермоскопије, што сигурно доприноси ранијој дијагнози рака коже.

Према подацима из болничких регистара, постоји тренд откривања меланома у ранијој фази у односу на пре пет година, али и даље имамо значајан број касно откривених меланома (30 одсто), а требало би да овај број смањимо на мање од 10 одсто, као што је у развијеним земљама. За то су потребне кампање које трају дуже од десет година, јер се једино на тај начин трајније могу променити наше навике.

Опрез током целе године

Овогодишња кампања Еуромеланома, под слоганом: Сунце сија свуда, не само на плажи, има за циљ да укаже на значај превенције ове тешке болести.

О превенцији меланома не треба размишљати само у време летњих месеци кад је планиран одлазак на одмор, већ се о кожи морамо бринути констатно у свакодневним ситуацијама у којима је кожа изложена сунцу (током бављења пољопривредом, баштованством и другим видовима рада на отвореном, као и током спортских активности).

Према подацима студије организације Еуромеланом, 40 одсто Европљана се не штити од сунца током свакодневних активности, ван периода годишњих одмора, па је због тога циљ ове кампање да се промовише заштита од сунца током свакодневних активности.

Кампању у Србији организује Удружење дерматовенеролога Србије од 2008. године у сарадњи с Европском академијом за дерматологију и венерологију и Европским удружењем за дерматолошку онкологију.

Савет +

Уколико боравимо у спољњој средини, неопходно је носити шешир, наочаре за сунце, адекватну одећу, а на изложене делове тела наносити препарате за заштиту од УВ зрачења (и против УВА и УВБ спектра), с фактором већим до 30 (СПФ > 30). Непотребно је прекривати младеже фластером током боравка у спољној средини. Тумори коже могу настати и на кожи на којој претходно није било других промена.

Пише: проф. др Жељко Мијушковић, дерматовенеролог-онколог у Клиници за кожне и полне болести ВМА. Председник Удружења дерматовенеролога Србије и професор Медицинског факултета у Београду