Из Вањиног пера Колумне

НАШ САВРЕМЕНИК ДУШАН СИЛНИ

У нови устав би требало унети став којим се предвиђа, као законска обавеза, да неки будући владари једном недељно долазе пред споменик цару Душану

Припремајући се за писање романа „Душанова клетва“, помно сам ишчитавао Душанов законик. Увод у овај правни акт из прве половине петнаестог века чини реченица: „Све судије да суде право, по закону, а не по страху од цара.“ Реч цар се може заменити именима бројних владара, који су се, до данашњих дана, мењали на кормилу Србије, без обзира да ли је била краљевина или република, да ли је владала демократија или је на власти био апсолутизам.

Испред Палате правде налази се споменик цару Душану. Душан држи законик, а на постаменту се налази реченица „Све судије да суде право, по закону, а не по страху од цара“. У нови устав би требало унети став којим се предвиђа, као законска обавеза, да неки будући владари једном недељно долазе пред споменик Душану Силном и као Оченаш читају наведену реченицу. А можда би било добро да се препоручи да реченицу пред спавање изговарају све док не утону у сан.

У Србији је све више насиља у породицама. О једном, веома битном детаљу ретко се говори, а он је окидач многих неспоразума. Реч је о односима у брачној постељи. Душан Силни је овако регулисао једну битну аномалију: „Ако властелин узме своју другу без њеног пристанка, да му се обе руке одсеку и нос сареже.“ Када сам једној пријатељици прочитао овај став, она ми је кроз осмех рекла да би, ако би се овај члан Душановог законика примењивао, улицама пролазили људи без руку и сарезаног носа. И да би били у већини.

Посебно ме обрадовао члан Законика који говори о кажњавању оних што изговарају погане речи, псују, скидају некоме насилно капу или му чупају браду. Такав изгредник се кажњава са сто батина по дебелом месу и то – на лицу места, тамо где је злодело учињено. Спусте му се панталоне или задигне сукња, па – удри. Како пише у Законику – „да се бије штаповима“.

И почнем да маштам. Дакле, дошло време да се у нашој скупштини примењује Душанов законик. Посланик опсује, а председница Народне скупштине Маја Гојковић прекине седницу, позове специјално обученог батинаша, а окривљени – то јест псовач(ица), поштујмо равноправност, прилази говорници, окрене се леђима посланицима, спушта панталоне (сукњу) до колена, а батинаш удара. Посланици броје наглас ударце, а Маја Гојковић проглашава казну извршеном и закључује да је правда задовољена.

Са одушевљењем сам исписао ове реченице, а могу само да замислим колико бих се одушевио када би ове казне заиста биле и примењиване.