Поглед испод веђа

Непотизам, брате

Да кум није дугме, указује чињеница да се у Србији уместо кроз конкурсе, многи запошљавају преко кумовских веза, али исто тако и преко родбинске, завичајне, пријатељске или страначке припадности. Непотизам, брате, нема шта! Тако, у Србији, до добро плаћених послова, одређених функција и високих положаја, долазе потомци, кумићи, нећаци, снаје, шурњаје, супруге и, наравно, љубавнице. При томе, за попуњавање радних места члановима сопствене породице, или давање предности при запошљавању познаницима, критеријуми стручне или личне способности уопште не играју одлучујућу улогу. Догађа се чак да радно место може да се измисли за особу која често нема стручне и професионалне квалификације, за позицију на коју је постављено!

А тек што неки воле да седе на две столице, у меким фотељама и у разним управним одборима, жиријима, комисијама и саветима. Тамо се лепо укрте, најрађе „довијека“, састану се тек неколико пута годишње, а да за то примају позамашну месечну надокнаду. Подаци кажу да само рад оваквих тела грађане годишње кошта силне милионе. Е, такав, ситносопственички приступ економији и животу представља недостатак одговорности, љубави према отаџбини и разумевања за то шта је уопште − опште добро. Невоља је и што код нас многи покушавају и воле да се уграде, односно учипе.

Што се тиче добро плаћеног рада по комисијама, не могу а да се као уметница не осврнем на недавну фертутму и прашину која се дигла међу уметницима, и на реакцију 14 репрезентативних уметничких удружења, која у свом саопштењу, достављеном средствима јавног информисања и релевантним институцијама, између осталог наводе, цитирам: „… да су начин формирања, састав, рад и одлуке комисија на управо завршеном конкурсу за суфинансирање савременог стваралаштва за 2016. годину, због некомпетентности, сукоба интереса, па чак и непотизма, изазвали оправдани талас незадовољства великог броја уметника, удружења и независне културне сцене…

А шта на то каже министар Министарства културе и информисања? Ништа, осим што је тим поводом (не)одржао састанак с председницима својих комисија из области културног наслеђа и савременог стваралаштва, на коме су анализиране критике које су изнете на њихов рад. Том приликом Министарство културе и информисања захвалило је комисијама на преданом раду и професионалном односу у процесу доношења одлука и изнет је став да „све комисије чврсто стоје иза својих одлука“. Браво за надменост! Само чврсто с рајом, брате, јер „пучина је једна стока грдна”! Па шта и да каже дотични министар кад је, рецимо, за мени блиску област број 2 − Сценско стваралаштво и интерпретације (драма, опера, балет и плес), донео решење да се у комисијама, гле случајности, нађу његови веома блиски пријатељи, његови актуелни саветодавци и инструктори под чијим утицајем је и формирао комисије, затим пријатељи тих пријатеља и њихови сарадници, који су енормно високе своте новца поделили једни другима, по систему „ја теби ти мени“ и „ко ће коме, ако не свој своме“! Осим тога, почињени су и озбиљни законски прекршаји, и повређена су права на уметничко стварање. Две комисије од 3+3 члана (паран број у комисији, откуд то, кад се зна да је и на избору за мис најлепше чобанице, жири непаран!?) из неведене области, располагале су средствима која су била довољна да се имплементирају у домаће стваралаштво, у подизање нивоа, едукацију, унапређење. Овако, одлуком комисија, готово сви домаћи ствараоци, помињу се чак три генерације независне савремене плесне сцене, лишени су могућности и права на рад. Оваквим поступцима домаће плесно стваралаштво биће доведено до потпуног гашења. Ма, ко их шиша, важно је да су неки чланови „парнепар“ комисије добро омастили брк. Докле тако? Па док Супермен не смени Чупавог!