Дневник младог пензионера

Ни мајстора ни шегрта

Ко је преживео (пре)врело дуго лето, ево може натенане да чита септембарску Пензију. И метеоролози су, осим легендарног Недељка Тодоровића, почели да нас плаше својим пакленим, па наранџастим, те црвеним алармима, уместо да кажу да ће бити вруће и да ћемо се знојити више него што је уобичајено.

          Прејаке, тешке речи замениле су оне Вукове које су одувек биле адекватније од ових новокомпонованих. Какве речи, таква нам и накарадно названа фолк музика. Па времешна глумица Ева Рас уместо да је на страни свог колеге Небојше Глоговца, она на сва уста брани естрадне звезде. Време изврнуте логике.

          Усред ове летње буке и жеге, тресну нас по глави нормално писмо једног нишког занатлије. Објавио мајстор посред свог излога: Потребан човек за рад у овој радионици. Моја обавеза је да га научим да буде добар мајстор, а после тога да му уступим целокупну радионицу с муштеријама и локацијом 20 година, сигуран бизнис. Све ово радим због одласка у пензију…

          Необично и поштено.

          Мутавџија из нишког села Копривница, осамдесетогодишњи Тадија Ђорђевић испоручио је ономад манастиру Хиландар свој производ – 80 торбица истканих од козје длаке.

          Вели: последњи пут. У селу нема ни људи, ни разбоја, ни коза. Нема ко да наследи разбој, тарак, токмак, ћергез и друге алатке за фино уникатно ткање. Да, али у моди су плагијати!

          Многи докони аналитичари су се насмејали кад је недавно председник Србије Александар Вучић изјавио да су нам потребни радници, и да морају бити много боље плаћено него они у удобним канцеларијама.

          Статистика је поражавајућа. Планери процењују да ће 2040. године, ако се настави овај темпо одласка у иностранство, Србији недостајати најмање 100.000 обучених радника. И сада грађевинске компаније држе отворене конкурсе за тесаре, браваре и сличне струке. Одзив је више него мали.

          Статистичари нас упозоравају да је скоро сто средњих стручних школа пред гашењем јер нема ученика. Нико неће у машинске, текстилне, кожарске,хемијске, грађевинске школе. За Риплија је податак да се прошле године ниједан ученик није пријавио за обућарски занат. Хеј!

          А бравар у развијеној Немачкој зарађује две и по хиљаде евра. Десет пута више него код нас.

          Неће имати ко да нас лечи, али ни да поправља бојлере, кречи фасаде, шије и зида…

          Мајстори немају коме да пренесу своје знање. Шегрти се овде прешалтовали на компјутере и продавање памети.

          Одох у Бождаревац да посадим нову воћку. Да дам свој допринос старој, и актуелној, пароли: Нема хлеба без мотике!