Савети стручњака Психолог

Одморите се од стреса

Пацијенти се најчешће жале на различите алергије и хронични умор праћен неквалитетним спавањем и несаницом

Временске промене које утичу на наш организам укључују промене температуре, УВ зрачење, влагу, ветар, притисак, кишу, грмљавину и јонизацију. Међу најрањивијим групама су људи средњег доба, посебно жене, иако може да погоди било кога – од беба до најстаријих. На то колико појединце погађају ова стања указује и чињеница да у неким медитеранским земљама југовина – тешко време – представља олакшавајућу околност код неких кривичних дела.

Пошто сезонске промене времена и следственог начина живота представљају стресну промену за организам, веома је значајно да предупредимо настанак поремећаја, како психичких тако и физичких.

И раније сам често наглашавала да промене – стрес, саме по себи, нису штетне, али да може да буде веома штетан начин на који сваки појединац реагује на стрес, па зато мислим да треба да се подсетимо сазнања доктора Ханса Сељеа, који је увео термин „синдром општег прилагођавања“ да би описао начине на које је тело принуђено да се прилагођава у свакодневном животу. Он је, међутим, тврдио и то да иако свако има способност да се прилагођава, постоје границе способности сваке појединачне личности, а оне се разликују од особе до особе. Сеље је тврдио: „То је као да на рођењу свака личност наслеђује одређену количину адаптационе енергије, чија количина зависи од генетског наслеђа, тј. од њених предака. Човек може тај капитал да троши штедљиво у току дугачког, али једноличног и досадног живота, или пак може да га расипа током једног стресног, напетог, али можда и занимљивијег и узбудљивијег живота. У сваком случају, што му је дато, дато му је, и на њему је да тиме ваљано управља.“

Важно је зато да упознамо себе и своје биолошке капацитете за подношење стреса и да смо у стању да, сходно томе, научимо да кажемо „не“ себи и другима и тако се заштитимо од нежељених реакција, које би могле, у супротном, да нас доведу до озбиљних психосоматских поремећаја (тзв. цивилизацијских болести).

Једна од најчешћих тегоба на које се жале наши пацијенти (нарочито они којима је потребна психотерапија због неурастеније и других неуротичних тегоба), а посебно они који пате од различитих алергија, јесте хронични умор праћен неквалитетним спавањем и несаницом. Пошто је несаница један од првих злослутних знакова по ментално здравље, значајно је да се благовремено реагује и тако предупреди развој озбиљнијих психичких поремећаја као што су јако изражена анксиозност (стрепња праћена понекад и паничним нападима), депресија, па чак и најтежи душевни поремећаји као што су психозе.

Иако умор може да буде једини проблем, он је повезан са бројним чиниоцима и показатељима. Његова права природа није прецизно дефинисана, али генерално може да се посматра као веома активно стање, што звучи парадоксално. Постоје докази о сузбијању имунитета. Код многих пацијената јавља се функционални недостатак природних ћелија-убица. Они имају прилагодљив – компромисан имуни систем, који је истовремено и слаб и хиперактиван и доводи до чешћих појава алергија. То је тај парадокс који није неуобичајен. Кад год је неки орган принуђен да ради прековремено због неког примарног недостатка, долази до његовог увећавања. Као и обично, исхрана је у основи комплетне медицинске дијагнозе, нарочито када је реч о хроничном умору. Докази засновани на научним истраживањима показују да је неподношење неке хране узрок умора, па чак и да је он заправо сигнал упозорења да је реч о таквој храни и да треба нешто да променимо. Морам да истакнем да се физичка реакција на стрес не односи само на спољашње чиниоце као што су високе температуре када се појача знојење и лакше долази до дехидратације, која је често узрок да се осећамо депресивним. Када сам писала о значају пијења довољне количине здраве – „живе“ воде у мојим књигама о стресу, увек сам истицала реченицу чувеног научника др Ферејдина Бакманхерлиџа, инспирисаног источњачким филозофијама, који каже: „Нисте болесни (гладни-депресивни) него жедни – не гасите жеђ храном и лековима!“ Зато увек наглашавам значај узимања довољне количине здраве воде током дана (најмање 1,5-2 литра дневно за особу од 65 килограма) како због детоксикације, тако и, нарочито лети, због рехидратације.

Сви који желе да раде на себи како би постали бољи, здравији и срећнији људи, могу да нам се придруже уторком од 17 до 18.30 сати, у Београду, Кнеза Милоша 47, сала број 6 на првом спрату. Ради договора јавите се др Краигхер на телефон 064/261-97-94.