Здравље Савети стручњака Офтамолог

Око тражи заштиту од сунца

 

 

Око обухвата мање од два одсто укупне телесне површине, али уједно представља и једини орган који дозвољава светлости да продре у људско тело. Помоћне структуре ока – обрве, капци и трепавице су добра свакодневна анатомска баријера за сунчеве зраке, али су ограниченог ефекта током коришћења соларијума или код јаке рефлексије светлости са снежних или водених површина.

Сужење зеница, затварање капака и жмиркање су физиолошки заштитни механизми којима се око штити од сунчеве светлости. Они се активирају услед јаког интензитета видљиве светлости, али се не активирају на присуство УВ зрака који чине невидљиви део спектра. Самим тим око постаје веома осетљиво на штетно дејство УВ зрака који својим кумулативним ефектом могу изазвати бројна обољења.

УВ зрачење је последњих неколико деценија постало велики здравствени проблем, актуелизован пре свега због климатских промена и оштећења озонског омотача, али и бројних студија које су указале на повећану учесталост кожних, очних и имунолошких обољења услед дуготрајне изложености овом виду зрачења. Краткотрајни ефекти УВ зрачења на организам су повољни; излагање сунчевој светлости неколико пута недељно током летњих месеци у периоду до 15 минута поспешује стварање витамина Д у кожи што повољно утиче на коштани систем и стварање меланина који је штити од прегоревања. Међутим, уколико изложеност сунчевој светлости траје дуже од овог периода, и уколико су кожа и очи незаштићени, неповољни ефекти УВ зрачења могу довести до последица.

Краткорочне последице на оку су појава фотокератитиса и фотоконјунктивитиса. Ова два поремећаја настају услед апсорбције УВБ зрака у рожњачи и конјунктиви и представљају еквивалент опекотинама на кожи које се јављају услед сунчања. Клиничка слика ових поремећаја је драматична – јављају се јак бол, појачано сузење, осетљивост на светлост и грч капака. Иако ова обољења пролазе спонтано након неколико дана, некада је због јако изражене симптоматологије потребно посетити офталмолога и добити одговарајућу терапију која ће ублажити тегобе.

Дугорочне последице УВ зрачења своје ефекте испољавају у каснијем животном добу, након пете деценије живота. Најчешће су појава катаракте која доводи до смањења видне оштрине, и птеригијума, дупликатуре вежњаче која покрива рожњачу и у својој еволуцији може захватити и оптичку зону. Оба обољења се успешно решавају хируршким путем, али тек онда кад услове пад видне оштрине који ремети свакодневно функционисање.

Најопаснија очна обољења која настају као последица кумулативног ефекта УВ зрачења свакако су карциноми. Ова обољења се на оку јављају на његовим помоћним структурама, кожи капака и обрва, и унутрашњим структурама, пре свега увеи. Карциноми коже капака деле се на нон меланома карциноме у које спадају базоцелуларни и сквамоцелуларни карцином, и меланом. Могу се јавити на претходно измењеној или неизмењеној кожи. Базоцелуларни карцином има мали малигни потенцијал, али је локално веома деструктиван, те захтева хируршко лечење.

Сквамоцелуларни карцином, а нарочито меланом, јесу тумори који имају велики малигни потенцијал и животно су угрожавајући. На унутрашњим структурама ока, дужици, цијиларном телу и судовњачи, најчешћи и најопаснији вид тумора је меланом. Меланом на унутрашњим структурама ока дуго остаје асимптоматски, у мањем броју случајева се испољава смањеном видном оштрином, а често се случајно открије при офталмолошком прегледу. Нажалост, има велики малигни потенцијал и рано даје метастазе, те је терапија овог тумора агресивна и дуготрајна, а исход је често неизвестан.

Због тога што природни заштитни механизми нашег тела нису довољни да нас заштите од штетног дејства УВ зрачења, потребно је да посебну пажњу посветимо превенцији. Током пролећних и летњих месеци неопходно је да носимо одговарајуће сунчане наочаре чак и кад је напољу облачно, јер облаци не спречавају продор УВ зрака.

Наочаре би требало да имају ознаку УВ400, која гарантује да наочаре имају 100 одсто УВ заштиту. Уз наочаре за сунце пожељно је носити и качкет или шешир. Избегавајте боравак на отвореном током најтоплијег периода дана. Одмарајте се у хладу или испод сунцобрана. Кожу штитите кремама за сунчање с фактором заштите који вам препоручује дерматолог. Посетите офталмолога једанпут годишње како бисте пратили своје здравствено стање и како бисте сачували вид; на тај начин ћете дуготрајно утицати и на квалитет живота.

Пише др Мирко Нинковић