Наша економска стварност

Пензионери се упорно уздржавају

Јуриј Бајец

 

Уместо Међународног дана уздржавања од куповине, хајде да уведемо дане повећане куповине уз ниже цене за пензионере 10. и 25. у месецу

Крајем новембра и у Србији ће се обележити Међународни дан уздржавања од куповине као протест против претеране потрошње, потрошачког друштва и подређености купаца искључивим циљевима профита. Протест је почео у Канади 1992. Временом су овај датум прихватиле све развијене земље, где је куповна моћ грађана велика, па тиме и већи утицај купаца, а данас се обележава већ у 65 земаља света.

У САД се грађанима позив на бојкот сваке куповине упућује последњег петка у новембру (Црни петак), јер тада почиње масовна навала на радње и трговачке центре, који раде од ране зоре до дубоку у ноћ, уз огромне гужве и хаос у саобраћају због куповина за предстојеће божићне празнике.

У осталим земљама овај међународни дан обележава се последње суботе у новембру, када се организују различите активности где грађани шетају по радњама с празним корпама и колицима, испред продавница међусобно размењују ствари које им нису неопходне, уместо куповине проводе дан у природи или на друге начине скрећу пажњу на негативне последице потрошачког друштва.

Циљ бојкота је да се покаже колико је потрошач важан и колико одустајање од куповине само у једном дану може да смањи промет и профит произвођача и трговаца.

У Србији је последњих година позив потрошачима да се тог дана уздрже од куповине био пре свега покушај притиска на произвођаче и трговце да смање цене производа. Грађани су позивани да се супротставе разним монополским и картелским споразумима због којих често долази до нереалног повећања цена. Због ниске куповне моћи већине становника апел разних покрета и удружења потрошача био је више упућен онима с дубљим џепом, али видљивог ефекта од таквих акција није било. Није било ефекта ни од покушаја државе да разним административним мерама – замрзавањем цена, ограничавањем маржи и слично – побољша положај потрошача, посебно оних с ниским примањима.

Ситуација се није много променила. Куповна моћ огромне већине грађана и даље је веома мала. Ситуација се погоршала последње две године када су, због циљева фискалне консолидације, значајно смањене плате у јавном сектору и пензије. Просечна пензија данас износи 23.462 динара, при ћему 956.000 или 55 одсто пензионера прима пензију мању од просечне, а чак 94,2 одсто или 1.628.000 пензионера прима пензију мању од просечне зараде – 45.286 динара.

Има пензионера и са дубљим џепом, али њих је занемарљиво мало. Високу пензију, преко 60.000 динара, прима само 20.726 пензионера или 1,2 одсто. Испада да би пензионери Међународни дан одустајања од куповине могли да „славе” сваког дана током целе године.

За њих би било боље да се 10. и 25. у месецу уведе Дан повећане куповине уз ниже цене.

Тачно је да поједини трговински ланци у данима кад се исплаћују пензије нуде попуст за пензионере од око 10 одсто, али то се не односи на основне производе – брашно, уље, шећер, млеко, јогурт, бели хлеб, месо, рибу, цигарете и штампу – нити на производе који су тих дана „на акцији” за све купце. Ниже цене прехрамбених и осталих производа могуће су само уз већу конкуренцију, долазак нових, јефтинијих трговинских ланаца, и то на територију целе Србије – као што је очекивани Лидл – а већа куповна моћ могућа је само ако се врате/повећају плате и пензије.

То наравно не значи да треба игнорисати Међународни дан одустајања од куповине. Тај дан не истиче само значај грађана као купаца, већ истовремено шаље важну поруку о правима грађана на различите иницијативе, окупљања ради заједничких интереса, омогућавања мирног и уређеног живота у градовима, очување природне средине итд, али и врло практичних захтева који се тичу заштите потрошача у вези с ценама, квалитетом прехрамбених и других производа и услуга.