Дневник младог пензионера Колумне

Пљување као део биографије

 

Својим несвакидашњим – духовитим, искреним и ироничним – апелом на фејсбуку, др Зоран Радовановић и те како је запалио друштвене мреже. Да ли је пун погодак, видеће се ускоро.

Актуелни и агилни директор нишког Клиничког центра – овог месеца расписује конкурс за сопствено место – очекује прљаве игре конкурената, па обавештава јавност да није подлегао притисцима кад је запошљавао, да није украо ни динар, упркос чињеници да је захваљујући његовом потпису преко рачуна прошло тридесетак милијарди динара, а неће, вели, прихватити ни добронамерне сугестије да напусти СПС и пређе у профитабилнији СНС. Себе описује као Србина, православца, пријатеља, брата, патриоту, падобранца 63, професора, доктора, мераклију, нормалног човека који брзо прича и помало шушка, и да је „позитивно замајен“. По нишки, бре!

Ово неуобичајено писмо и пријатељима и непријатељима илустровано је силним подацима о раду КЦ у време његовог директоровања. Колико то занима „противнички“ табор?

Потпуно је јасно зашто се одлучио на овакав „електронски корак“. Живимо у времену кад је пљување по свему и свачему, посебице по људима, најпопуларнија спортска дисциплина међу политичарима. Епидемија је, нажалост, захватила скоро све слојеве друштва. Као да је важније да си квалитетан пљувач него доказани стручњак!

Пљување је, поред чланске карте владајућих странака, постало саставни део биографије. Најважније правило: најнижим ударцима дисквалификовати такмаца пре но што утакмица почне. Тући га немилосрдно, мазати свакојаким блатом, хорски и папагајски. На радост електронских и штампаних таблоида који, без икаквих скрупула, испуњавају програм и креирају насловне стране пљувачинама. Зна то веома добро др Радовановић, јер је већ почело пљуцкање по њему.

Мало је данас пристојних новина. Таблоидно новинарство и понашање премрежило је Србију, свакодневно нас бомбардују брзи пљувачи, а за то време озбиљни аналитичари немо гледају овај најприземнији спектакл.

Стићи ће долари. Долазе кредити. Већ данас сви морамо, свако на свој начин, здушно радити на духовном оздрављењу нације. Није ово фраза, већ почетак приче о здравој будућности!

 

Миломир Краговић