С(убјективно) О(бјективно)

Превласт мушког света

Свет је један, али поред свих могућих и немогућих подела дели се и на мушки и женски. Ми живимо у доба превласти мушког света, иако статистички жена има више. У неким историјским периодима постојао је додуше и матријархат, кад су се жене бавиле најтежим физичким пословима. Али, питање је колико се ту радило о еманципацији жена, а колико о извесној манипулацији још пре настанка политике.

Није наодмет у разјашњењу сличних замршених појава потражити помоћ умних, па, ево, и ја то чиним. „Веруј, живот сваке жене, ма шта она иначе говори, састоји се у вечном тражењу да се коме потчини. Тако да кажем, жеља за потчињавањем. И запамти, без изузетка.” Ово је написао лично велики Ф. М. Достојевски. Да не поверујете!

Иако је неспорно да је у свету, па и код нас, до сада остварен велики напредак у положају жена у свим подручјима живота, њихово учешће у јавном животу, нарочито политичком и културном, далеко је од равноправног с мушким делом света. У стварности има још много области у којима се оне налазе у подређеном, угроженом, па и у потпуно нехуманом положају. Мада за укупно друштво веома важна, то је и даље само једна од вечно резервних тема, којој се медији враћају углавном кад им преостане нешто простора иза оних горућих, шокантних или обавезних тема.

Далековиди Душко Радовић, који нас је годинама успешно али узалудно покушавао пробудити желећи нам „Добро јутро“, тврдио је: „Жене нису ништа постигле. Некад су биле неравноправне с правим мушкарцима. А сада су равноправне с никаквим.” Добри Душко, из њега је увек говорило животно искуство. Замислите онда ту неравноправну борбу кад је у нашој стварности однос једна на десет, а код нас увек два лоша убију Милоша!

У Србији је доминација мушкараца у свим важнијим областима живота и на свим нивоима власти још увек више него евидентна. Иако и код нас статистички бројније, на свим важним местима жене су заступљене у много мањем проценту него што се то у добро уређеним земљама дозвољава.

Једна жена, која се у политику веома добро разумела, јасно каже зашто је неопходно да женâ буде више тамо где се стварно одлучује, а не само тамо где служе као лепша половина. „У политици, ако хоћеш да се нешто каже, тражи то од мушкараца. Ако хоћеш да се нешто учини, тражи то од жена.” Тако је говорила Гвоздена леди и ја верујем да је била у праву. А да ли је код нас на видику скорије побољшање оваквог стања, проверићемо ускоро, прво са списка посланика у новом сазиву народне скупштине, а потом по исходу страначких отимачина за руководећа и друга места на којима се одлучује о судбини грађана званих народ.