Здравље Савети стручњака Психолог

Психичко стање зависи и од бактерија у цревима

У новом, још необјављеном рукопису за књигу „На путу здравља” др Андреја Kраигхер Гузина, пишући о значају исхране у борби са стресом, осврће се на микробиоту, мање познат орган који је изузетно важан и за имунитет и за добро психичко стање.

Преносимо вам набитније делове из разговора са фармакологом Лућијаном Лозиом, руководиоцем истраживачког института за фармакологију и биофизику исхране у Монци.

– Непримереном исхраном свакодневно уништавамо цревну флору. Човек мора сваки дан да једе, и ономе ко једе лошију храну, лошији је живот. Неправилна исхрана узрок је многих болести. Ако се човек добро храни и бактерије у цревима добро раде, може да спречи или излечи више болести него што може да замисли – тврди Лозио, научник који зна највише на свету о деловању микробиота.

Тај тајновити орган укупно је два пута тежи од срца, има око 1,6 килограма, и чине га све познате и непознате бактерије у цревима.

– Ако увек једете исту храну, рецимо тесто и животињске масти, у цревима ће се развити одређени тип бактерија. А поремећена равнотежа може да доведе до низа тешкоћа – гојазности, дијабетеса, алергија, астме, главобоља, лошег расположења, па чак и дегенеративних болести, упала и тумора – истиче италијански научник.

Лозио каже да се просечан човек данас храни очајно, да узима стерилну храну.

– Салата коју ни пуж неће да такне, није добра ни за нас. Исто тако ни јаја, рибље месо или јабука без црва и микроорганизама. Таква храна садржи угљене хидрате, масти и протеине, али је с билошког становишта мртва. Биолошка храна је жива. Салата мора за два дана да почне да труне. Ако је после три или четири дана иста као првог дана, за нас није добра. И сва прерађена храна у разним амбалажама је стерилна. Били бисте изненађени колико доброг може да уради добра храна. Али мора да буде жива. Још пре кратког времена се претпостављало да има 500 врста бактерија. Пре две године смо мислили да их има 1.000, ове године у јулу су их набројали 4.075. Равнотежа међу њима је основа здравља – објашњава Лућијано.

У нашим цревима, каже, живи 100.000 милијарди бактерија, што је десет пута више него свих наших ћелија.

– Људи вагају храну и броје калорије, али то ничему не служи. Сто грама брашна у виду тестенина у телу делује сасвим другачије него 100 грама брашна у тесту за пицу. Потрошићете три пута више инсулина за варење пице него за тестенине. А реч је о истом броју калорија. И још један пример: кад једете ујутро, тело упије 30% хране, у подне 50%, а увече 100%. Једнаки тањир, значи, може да има 300 или 1.000 калорија. И даље: ако једете тестенине ујутро, смршаћете јер јетра сагорева шећере. Али ако тестенине једете увече, кад тело од шећера прави масти, угојићете се – прича Лозио.

Он саветује да се ујутро једе много, да за ручак могу да се једу тестенине или месо, увек с пуно поврћа. Између оброка препоручује пуно воћа. Увече је најбоља нека храна на кашику, може и мало меса. Али све то до 19 сати. После тога не би требало више јести.

Одакле добијамо корисне бактерије?

– У храни их је нажалост мало. Иначе их добијамо сировим поврћем. На ваздуху не преживе, али их има у салати. Не подносе топлоту, па их кувањем уништавамо. У нашим цревима имамо између 12% и 15% бифидобактерија и мање од 2% лактобацила. Али највећи део препарата које би требало да узимамо садржи лактобациле, што значи да су више или мање бескорисни. Да карикирам – бифидобактерије су као државна бирократија. Раде за себе, па и за нас, па их зато зовемо добрим бактеријама. Али одређени број популације бактерија ипак ради у „државном сектору“. А лактобацили су као полиција која прогони патогене бактерије. Много мање их је од осталих државних службеника. Зашто бисмо, дакле, узимали више лактобацила само зато јер се лакше производе, па су јефтинији – пита се научник.

Он наводи да свака животиња има своје бактерије. Кад се пас лоше осећа, једе траву. Слично се и мачка побрине да добије потребне бактерије. Кравље бактерије добро чине кравама, али не и људима. Бактерије у јогурту добро делују на 43 и више степени Целзијуса, док је у нашем телу 37 степени, што је за њих мало. Нема смисла узимати бактерије које служе другим врстама, појаснио је.

– Гојазност су сада прогласили запаљенском болешћу. Уз то је значајно да знамо како није могуће успешно променити дијету уколико претходно не променимо цревну флору. Тужно је да о томе нико не мисли! – завршава доктор Лозио.

Сви који желе да раде на себи како би постали бољи, здравији и срећнији људи, могу да се придруже Искуственим групама проф. др Краигхер Гузине; уторком у Београду, Кнеза Милоша 47, мала сала у приземљу, 17–18.30 часова, тел. 064/261-97-94, е-адреса [email protected]

Пише проф. др Анреја Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут