Сениор инфо мрежа

Разговор с пријатељем благотворан као фискултура

Магазин Пензија покренуо је пројекат „Интернет трећег доба“ који је намењен популацији 50+, односно активној и надолазећој популацији пензионера. У овиру овог пројекта представљамо вам текстове из области психологије које пише професор доктор Андреја Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут.

Вођа одељења за психијатрију на америчком Универзитету Стенфорд једном је нагласио: „Најбоље што мушкарац може да уради за своје здравље јесте да има партнерку, док је најбоље што жена може да учини за своје здравље − да има пријатељице.“

Иако се амфитеатар дупке пун студената громогласно насмејао, он је остао озбиљан и објаснио да жене успостављају међусобно различите односе из којих се гради систем подршке која им помаже у превазилажењу стресних ситуација и животних тешкоћа. Физиолошки посматрано, реч је о томе да дружење жена с пријатељицама доводи до повећаног лучења серотонина − посредника (неуротрансмитера) који помаже у борби с депресијом и због ког се човек боље осећа.

И заиста, познато је да је институција пријатељица код жена израженија и наглашенија у односу на мушка пријатељсва. То је зато што код мушкараца постоји опасна предрасуда да би требало да буду храбри и да никако не испоље страх проузрокован стресом. То је и узрок јаких потискивања осећања и чешће појаве „менаџерске болести” код њих.

„Менаџерска болест” је појам који се данас веома често спомиње, а представља скуп симптома који настају као последица дуготрајне изложености стресу на послу. Због преоптерећености послом долази до физиолошких, а касније и психосоматских реакција које за последицу могу имати погоршање здравственог стања, те крајњу физичку и психичку исцрпљеност. Мушкарцима најчешће доноси срчане тегобе, док жене које болују од „менаџерске болести“ пате од тескобе, апатије и депресије.

У својој психотерапијској пракси, пошто сам углавном радила са страховима код деце, чешће сам на терапији имала дечаке, јер они теже толеришу страхове од девојчица за које се сматра да би „требало да буду плашљиве јер се то добро уклапа у женственост и одговара мушкарцима као заштитницима нејаких жена”.

Жене међусобно размењују осећања, док су у центру пажње мушкараца, кад се друже с пријатељима, активности попут − Причати о послу? Да. Причати о спорту? Да. О аутомобилима? Да. О риболову, лову, голфу? Да. О томе шта осећају? Ретко. Мушкарци не причају о осећањима. Жене то чине одувек. Најдубља осећања делимо са сестрама, пријатељицама, мајкама и, како се показало − то је добро за здравље.

Предавач са Стенфорда, с почетка текста, објаснио је и да је време које жена проведе с пријатељицом једнако значајно као трчање или фискултура. Неко ће можда помислити да кад радимо фискултуру бринемо о здрављу тела, а кад се дружимо с пријатељицама губимо време и да би било боље да се бавимо „паметнијим стварима”. Погрешно. Професор тврди да уколико не успостављамо и не одржавамо квалитетне односе једнако угрожавамо своје здравље као кад пушимо. Дакле, девојке и жене, увек кад се дружимо с пријатељицама, замислимо колико доброг чинимо себи, и честитајмо саме себи јер смо урадиле нешто добро за здравље.

Да бисмо у томе успели, морамо да научимо да се суочавамо са својим осећањима, да их одговарајуће испољимо (вербализујемо) и тако њима свесно управљамо, што је један од најважнијих задатака рада на себи у Искуственој групи.

Човек је социјално биће и неопходни су му други људи. Блиски и топли односи с пријатељима, рођацима и партнером помажу нам у превазилажењу свих тешкоћа. Све је лакше кад имаш подршку.

Кад она изостане, долази до стреса који је данас, према налазима многобројних истраживања, по својој учесталости претекао све остале болести. Поуздано се зна и да стрес погубно утиче на настанак такозваних „цивилизацијских болести“ попут болести кардиоваскуларног система, гојазности, остеопорозе, депресије, аутоимуних болести, малигнитета.