Нутрициониста Савети стручњака

Рибљи штапићи: мало рибе, више „отпада“

Да ли сте се икада запитали зашто становници Србије у највећем броју случајева рибу на трпези имају само у дане поста? Према последњим подацима, по потрошњи рибе са свега седам килограма годишње, три пута смо испод просека ЕУ. Једемо је мање и од држава у окружењу. Оваква слика један је од разлога због чега смо рекордери по броју становника с кардиоваскуларним болестима.

Наравно, постоји и друга страна медаље: сви ми који свакодневно купујемо намирнице свесни смо колико су лосос или пастрмка скупљи од јунетине или пилетине. Новца никад није било мање, па многи штеде и на храни и купују оно што могу да приуште. Квалитет је устукнуо пред пуким преживљавањем.

Ипак, важно је знати да је риба одличан извор беланчевина, фосфора, јода и других минерала и витамина који су задужени за нормално функционисање штитасте жлезде која регулише метаболизам. Риба је богата и калцијумом који је заслужан за наше јаке кости и зубе. Редовном употребом рибе у исхрани смањујемо вероватноћу појаве инфаркта и шлога. Познато је да омега-3 масне киселине штите од кардиоваскуларних обољења, дакле, и артеросклерозе. Крв се теже згрушава, па се тако и елиминише појава угрушка који може изазвати поменуте инфаркте срца и мозга.

Али, да ли се рибљим штапићима организму једнако могу обезбедити наведене благодети? У свакој месној индустрији, као и у индустрији рибе, запослени су свесни да је немогуће стопроцентно искористити сировину, већ увек има извесног отпада. У кланицама, оно што преостане од меса, уз обилан додатак зачина и адитива, ставља се у виршле и паштете, док се у преради рибе ради – исто то. И тако настаје – рибљи штапић. Почеци производње штапића од рибе датирају још од пре пола века кад су предузимљиви прерађивачи рибе из западне Европе и смислили ову новотарију.

Рибљи штапићи настају кад се делови рибе уз додатак адитива панирају у презлама и формирају у свима познат облик. Рибљи штапићи су бржи и практичнији за конзумирање од рибе и не морате размишљати да ли ћете случајно налетети на рибљу кост кад их једете. Многе сама помисао да треба да чисте рибу кад је једу, и да то раде полако и с пажњом, одбија од конзумирања рибе.

Међутим, јефтинији рибљи штапићи испод слоја презле којом су обложени, направљени су од млевеног рибљег „отпада“ који је уз додатак адитива формиран у препознатљиву форму. Скупља варијанта штапића је нешто квалитетнија, и то су у суштини панирани филети рибе. Иста прича важи и за лигње и паниране колутове од лигњи, као и штапиће од лигњи.

Уколико сте се запитали шта један просечан рибљи штапић (јефтинија варијанта) садржи, ево информације: риба 22%, пшенично брашно, презле, уље, вода, беланчевине и влакна из грашка, кухињска со, декстроза, слачица, црни и бели лук у праху, паприка у праху, куркума, прашак за пециво и неизбежни зачин мононатријум глутаминат Е 621.

Не треба бити научник и схватити да је риба у сваком погледу здравија намирница од штапића, чак и ако се ради о панираним рибљим филетима, управо због тог слоја којим је обложена риба. Уколико се ради о јефтинијој варијанти, нема дилеме, боље је купити четири до пет пута мање рибе него „рибље“ штапиће код којих 78 одсто састава није риба. Штапићи се увек праве од беле рибе која је занемарљива по садржају омега-3 масних киселина.

Такође, прерадом штапићи губе удео беланчевина и свих других хранљивих материја, а пржењем штапића у уљу додатно уносите и до 20 калорија више. Ако имате избор, увек бирајте рибу пре него прерађевине. Уколико им ипак не можете одолети, бирајте оне квалитетније, пеците их без масноће у керамичком тигању на средњој температури или у рерни на папиру за печење.