Поглед испод веђа Колумне

Сестра кербер

sonja lapatanov,koreograf,pisac, 1101 2016 beograd, foto:v.danilov

Познато је да припаднице нежнијег пола у Србији немају навику да одлазе на редовне гинеколошке прегледе. Када и одлуче да оду на преглед, а то је у већини случајева кад се појаве први телесни симптоми, жене се сусрећу с гомилом заврзлама које почињу у матичном дому здравља где треба да добију упут.

Кад је најзад добила упут од нељубазног гинеколога из дома здравља на периферији града, моја познаница се упутила у једну познату београдску ГАК, да би обавила превентивни преглед. Без бојазни да ће јој тамо ко зна шта пронаћи, села је у чекаоницу у којој је већ седело на десетине жена, у пратњи нервозних и уплашених мужева, браће, пријатеља или партнера. После два до три сата чекања, познаница је стигла на ред, и због неких проблема, докторка с пријемног одељења послала је с ознаком „хитно“ на ултразвук у кабинет 2, који се налази на првом спрату исте клинике. Испред кабинета је стајало већ петнаестак жена различите доби, међу њима и труднице и хитни случајеви, са све упутима у рукама и видним умором на лицу. Покушаји моје познанице да добије било какву информацију о радном времену ултразвучног кабинета број 2, остали су без резултата. Жене су помињале неки списак по коме се на сваки сат пет пацијенткиња прозива у кабинет, осим ако тај сат не траје дуже од сата, на шта указује шаљиви коментар који је неко исписао на вратима кабинета: „А колико траје тај ваш сат?“ После више од сата, уз шкрипу, као у неком хорор филму, одшкринула су се врата кабинета, иза којих је извирила она, неприкосновена господарица ултразвучног кабинета број 2, од чијег гласа се леди крв у жилама, а од даха зализује коса на глави. С ногом у вратима и списком у рукама, као шпански инквизитор, сестра кербер почела је да прозива пацијенткиње. Забезекнутим женама којима се посрећило да се налазе на списку, тражила је пред свима, крајње непристојно, личне податке и дијагнозу, ради које су послате на ултразвук. Ако би јој се нека жена, која није на списку, обратила, била је то грешка коју сестра кербер не прашта, јер њој нико не сма да поставља питања и нико код ње нема предност нити привилегију да уђе преко реда; ни труднице, ни старије жене, нити хитни случајеви. Њу такво понашање зна толико да изнервира, да почиње да виче тако снажно, да се све пацијенткиње построје уза зид, а кад срећнице са списка пропусти у ординацију, сестра кербер залупи врата толико јако, да је право чудо што до сада већ сто пута нису испала из рагастова. А можда и јесу!

Пошто моја познаница ни као хитан случај није прошла квалификације код сестре кербер, замолила је медицинску сестру с пријемног одељења да назове и провери зашто није примљена, што је ова, одмахујући главом, одбила из страха од сестре кербер. Исто је учинила и млада докторка, правдајући се да због лошег искуства не сме да узнемирава дотичну, која би је у противном напрашила на пасја кола.

Обраћала се моја познаница докторима, медицинским сестрама, портирима, обезбеђењу, хигијеничаркама, свима који су шпартали ходницима клинике и били љубазни и предусретљиви, али кад би схватили о коме се ради, слегли би раменима саветујући је да се никако не замера сестри кербер, јер ако није на списку и ако она каже да сте на реду за месец дана, онда је то за месец дана и никако другачије. А то што ћете до тада да се породите, искрварите, или недајбоже рикнете, нема везе. И шта је преостало мојој познаници него да оде код приватног гинеколога где је по хитном поступку обављен ултразвучни преглед за одређену суму новца. На срећу, у питању није било ништа озбиљно. Ма, само да је она преживела сестру кербер.

 

# Кербер је био сурови и груби троглави пас из грчке митологије, чувар улаза у подземни свет. Фигуративно: груб и нељубазан вратар.