Савети стручњака Наша економска стварност Финансијски стручњак Колумне

Шта је повећано, а шта враћено пензионерима

Јуриј Бајец

 

Када је влада, уз благослов ММФ, обећала да ће сви пензионери у 2016. добити повећање пензија од 1,25 одсто, главно разочарење и критика били су усмерени на тај заиста симболичан проценат: око 200 динара месечно за најниже, па све до око 1.000 динара за оне малобројне највише пензије. При томе се помало заборавило да тих 1,25 одсто има два потпуно различита значења. За милион пензионера којима пензије нису смањене реч је стварно о повећању. Они су, могло би се рећи, „симболични добитници“.

За 700.000 „натпросечних“ пензионера, којима су пензије крајем прошле године драстично смањене, тих 1,25 одсто заправо није повећање већ враћање, и то веома веома малог дела онога што им је узето на основу контроверзног Закона о уређењу начина исплата пензија. Дакле, они су и даље „губитници“.

Па, колико им је узето током ове године, а колико ће им се вратити у 2016?

„Допринос“ 700.000 пензионера стабилизацији јавних финансија, кроз пензије, у овој години износи више од 200 милиона евра. Због добрих резултата у смањењу буџетског дефицита, влада је одлучила да са 50 милиона евра побољша положај пензионера у 2016. Али, само део тих пара (око 50 одсто) намењен је за враћање јер је, не треба заборавити, влада из социјалних и политичких разлога хтела да одвоји средства и за повећање неумањених пензија за преосталих милион пензионера. Испада да ће у 2016. пензионерима „губитницима“ бити враћено у просеку десет пута мање него што је узето.

То на примеру једне, за наше прилике, солидне и претходно законски утврђене пензије од 50.000 динара (пре умањења) изгледа овако: пензија се током 2015. месечно смањивала за 5.800 динара (на 44.200 динара ), тако да ће дотични  пензионер за целу годину добити 69.600 динара мање. Или, уместо 12 пензија, он ће примити само 10,6 пензија, односно, једну и по пензију мање. У 2016. његова умањена пензија се повећава за 1,25 одсто на 44. 752,5 динара. Пензионер ће опет бити на губитку, додуше, за нијансу мање него у 2015. Овог пута, он ће на годишњем нивоу примити 537.030 динара или 62.970 динара мање. Па сад, ако тај пензионер у 2016. свој губитак из 2015. буде смањио за 6.630 динара (или за око десет одсто) неко то може прогласити и добитком, али,сигуран сам, тако неће мислити нико од 700.000 пензионера. Њихова рачуница ће потврдити да ће пензионер из нашег примера, уместо да за две године укупно прими 1.200.000 динара, добити само 1.067.430 динара или 132.570 динара мање.

У вези с тим, пензионери имају два основна питања и захтева према држави. Прво, кад ће им се пензије вратити на претходно законски утврђен ниво, дакле, на пензије за које имају законско решење и за које су дуги низ година уплаћивали велике доприносе у пензијски фонд? Друго, на који начин и у ком року држава мисли да врати све што је и што ће кроз умањене пензије бити узето пензионерима? Јер, то је њихова штедња за старост, њихова имовина и њихово уставно право. У управо објављеној Фискалној стратегији Србије за 2016. с пројекцијама за 2017. и 2018. годину, где се нашироко образлажу планови и економска политика за наредни трогодишњи период, о пензијама се веома мало говори.