Друштво и ми Сениор свет

Стан у замену за бригу у старости

Некада се подразумевало да о остарелим родитељима брину њихова деца и да се људи у позним животним годинама носе само са здравственим тегобама које старост доноси, али не и са бригом ко ће им припремити оброк, додати лек и чашу воде. Данас ретки срећници старе међу најмилијима који о њима брину из љубави и поштовања, а не због очекивања материјалне користи. Највећи проблем за већину старих, поготово ако су слабог здравља, настаје кад остану сами, без брачног друга, кад су принуђени да нађу некога ко ће бринути о њима.

Решење за којим се често посеже у оваквим ситуацијама јесте уговор о доживотном издржавању којим старија особа, неком другом, млађем, у замену за бригу и негу за живота, оставља стан или кућу у власништво после своје смрти. Ти млађи с којима склапају уговоре некад су и њихова деца или други блиски сродници, а некад сасвим непознати људи.

Колико су овакви уговори заступљени, говори и податак да су они међу најчешћим наследноправним уговорима код нас. Међутим, пракса показује да колико год су чести толико су и проблематични јер важе за најчешће обаране уговоре на суду. Често се и раскидају, па се од око 3.000 уговора, колико се код нас годишње склопи, њих око 300, дакле сваки десети, раскине. Раскидају се зато што једна од две стране уговорнице, прималац или давалац издржавања, како се називају правном терминологијом, није била задовољна како она друга страна испуњава своје обавезе.

Да би уговори испунили своју сврху, старој особи обезбедили бригу и негу а даваоцу издржавања некретнину, и да не би тако често бивали раскидани и обарани, правни стручњаци указују да се у старту ваља придржавати неких правила и добро се информисати шта овај уговор заиста значи.

Тако, објашњава Немања Марковић, правник у адвокатској канцеларији Петра Настића, уговорне стране за почетак треба да знају да имовина која је предмет уговора, у овом случају стан или кућа, не улази у заоставштину примаоца издржавања, дакле не дели се међу наследницима након његове смрти.

– Јавни бележник код кога се уговор и закључује, приликом његовог потврђивања односно солемнизације, дужан је да обе стране нарочито упозори на ту чињеницу – каже наш саговорник.

А управо су законски наследници примаоца издржавања ти који обично и покушавају да оборе уговор на суду. С друге стране, дешава се и да деца с родитељима склопе уговор о издржавању баш зато да би се стан на који су бацили око на тај начин искључио из оставинске расправе једног дана.

Кад је реч о даваоцу издржавања, он посебно треба да обрати пажњу на то да ли је стан или кућа која је предмет уговора својина онога с ким склапа уговор. Јер, како наводи Марковић, у пракси се дешавало да исто лице закључи више уговора с више људи за исту некретнину.

Следеће о чему треба водити рачуна приликом склапања уговора о доживотном издржавању јесте и налаз судског вештака из области неуропсихијатрије. Весна Каначки Моутсос, председник асоцијације за помоћ старијим лицима ЕЛПИС у Панчеву, истиче да је овај налаз неопходан и кад је реч о уговору о доживотном издржавању али и уговору о купопродаји са задржавањем плодоужитка. Суштина овог уговора, који је такође један од начина да старија особа побољша своје финансијско стање, јесте да старије лице купцу прода кућу или стан, али задржава право да остане у свом стану за живота.

– Ми увек, кад саветујемо старије, саветујемо им да прибаве овај налаз, а када и стручно помажемо у склапању уговора, радимо искључиво с налазом вештака, јер родбина, чак и она најближа, често о старијима не води бригу док су живи. Међутим, по њиховој смрти их се сете и то нажалост пре због некретнине него због њих самих. Тада, ако сазнају да су њихови преминули сродници с неким сачинили уговор или о доживотном издржавању или о купопродаји, покушавају да уговор оборе баш тиме да покојник није био способан за расуђивање у моменту закључивања уговора. Налаз судског вештака у документацији довољан је да то демантује и да се нико не може позвати на супротно – објашњава Весна Каначки Моутсос и додаје да организација коју води саветује старије људе о овој проблематици, организује бесплатне радионице и ради све послове неопходне за склапање уговора, укључујући и сарадњу са стручњацима као што су судски вештаци, адвокати, неуропсихијатри.

Према њеним речима, предност оваквих уговора по старије људе јесте у томе што они остају у свом дому и окружењу на које су навикли, што њима много значи.

Додаје такође да уговором о издржавању старија особа с малим примањима може с даваоцем издржавања договорити и да јој једно време даје одређену своту новца, а да се брига и нега активирају касније, кад прималац издржавања заиста буде немоћан да се брине о себи.

Пише Раденка Марковић, илустрација Миленко Косановић