Занимљивости Финансијски стручњак У жижи

Штедња је у металу

 

Легенда каже: Ако би флашу од два литра напунили кованицама од динар, кућни буџет би био пунији за 2.167 динара. Ако би се у тој импровизованој касици нашле кованице од 20 динара, били бисте богатији за 43.340 динара.

И светски економисти кажу да је заблуда да морате имати много новца да бисте успели да нешто уштедите, а стручњак за финансијеБети Енгелман објашњава да људи нису ни свесни колико могу да уштеде уз минималне труд и одрицање. Она предлаже штедњу системом награђивања тако да сами себи наплатите сваки кућни посао који обавите. И то у кованицама. Одредите теглу у коју ћете, на пример, стављати кованице сваки пут кад нешто очистите или након усисавања.

Постоји теорија и да би даме требало да своје торбице окрену наглавачке. Многобројна истраживања показала су да већина женских торбица, поготово мањих, крије право мало богатство. Све новчиће које истресете одложите у касицу-прасицу.

Припремите неколико различитих посуда за кованице, од којих је свака намењена за одређену ствар коју желите себи да приуштите. Одређивањем циља брже и ефикасније ћете штедети. Ово су само неки од примера како то раде у свету. У Србији је ситуација нешто другачија.

Економски стручњаци упозоравају да грађани у Србији не поштује свој динар и да немају културу штедње, а то се може потврдити свакодневно у продавници где је чест случај да потрошач свој кусур остави продавачици. Такође, једино код нас постоји обичај да трговци уместо кусура нуде жваку, јер немају ситно.

Ипак, најчуднији парадокс је што су апоени од 50 и мање пара избачени из употребе, али и даље живе у ценовницима трговина. Цене које нису заокружене на рафовима заокружују се на каси.

Милан Ковачевић, економиста, објашњава да у нашој земљи влада одређени вид расипања новца упркос великој кризи, али да с друге стране ми и немамо услова и систематске подршке како бисмо штедели. Бар не динар по динар.

– Лоши прописи довели су до тога да за електронско плаћање важе паре, а за готовинско плаћање се обавезно заокружује цена на динар − каже Ковачевић. − Заокружење преко 50 пара је на виши, а испод 50 пара на нижи износ, у целе динаре. Дакле од 1,51 динар даље заокружује се на два динара, а до 1,49 динара на динар, што је коректно. Нажалост, није код свих тако програмирано. Има и закидања да се 50 пара увек заокружује на виши износ, чиме је у великим бројевима закинут купац, а профитирају трговци.

Колико трговци зарађују на невраћеном кусуру, на штету грађана, пословна је тајна, али под претпоставком да свако од 2,5 милиона домаћинстава сваког дана остави само по 20 пара у продавници, трговци на непостојећим кованицама дневно узимају око 500.000 динара.

У Националној организацији потрошача кажу да се грађани свакодневно жале због нерегулисаних прописа.

– Проблем је у Народној банци Србије и Министарству финансија које би требало да донесу одлуку о укидању пара као средства означавања цена – каже Зоран Николић, менаџер саветовалишта у Националној организацији потрошача. – Због овога постоји и знатно повећање плаћања картицама где се обрачун плаћања врши управо у „пару“.

У Асоцијацији потрошача наглашавају да је штедња кусуром добра иницијатива која постоји и у другим земљама. Америчка национална банка омогућава потрошачима да се пријаве на услугу „Задржи кусур”. На тај начин они кусуре од неколико центи стављају на посебан штедни рачун, па просечан потрошач у Америци на крају године оствари добит од готово 200 долара.

Савети за штедњу

Шушке се теже троше

Крупне новчанице можете искористити у сврху самоконтроле при свакодневном трошењу, показују истраживања. Двапут ћете размислити пре него што потрошите новчаницу од 2.000 или 5.000 динара. У банци увек тражите крупан новац.

Плати више и избегни трошак

Стручњаци за финансије саветују инвестирање у квалитетне уређаје како би вам што дуже трајали и како не бисте морали да их поправљате или купујете нове.

Тегла за годишњи

Припремите неколико различитих тегли за кованице, од којих је свака намењена за одређену ствар коју желите себи да приуштите. Одређивањем циља брже и ефикасније ћете штедети.

Трик за уштеду на каси

На покретну траку на каси поређајте артикле према цени тако да најскупљи стоје на крају. Кад цена досегне ваш буџет, једноставно вратите наскупље артикле и уштедите новац.

Ред у новчанику

Постоји популарна теорија да уколико нам у новчанику новчанице нису посложене по апоенима, трошићемо више новца, јер ћемо увек давати веће апоене. Посложите апоене од већих ка мањим и трудите се да на каси увек плаћате тачан износ, укључујући и коришћење кованица.

 

Где укрупнити новац?

Штедише ситнину могу укрупнити у банкама, а пожељно је да их клијенти сортирају приликом доношења у банку. Прво, раздвајање по апоенима. Најбоље је послаган новац увити у папир, и то по двадесет кованица и обележити на њима заокружену вредност. На пример, 20 комада по десет динара укупно 200 динара. Или 20 комада по пет динара укупно 100 динара. За разлику од динарских, кованице у еврима банке не примају ни за замену за папирне новчанице нити их откупљују, али их примају у појединим мењачницама, међутим, за двадесет одсто мање од праве вредности. Мала и средња предузећа ће пак, ако се одлуче да уплате ковани новац, за то морати да плате накнаду.