Друштво и ми

Зашто дневне новине не пишу о сениорима

Наши сениори су највернији читаоци дневних новина иако оне о њима пишу веома ретко. Осим што нема довољно текстова, често се о старијима пише на подругљив начин. Они се помињу само у 4,2 одсто објава у домаћој дневној штампи, иако чине скоро петину становништва, закључак је последњег истраживања које се бавило овом темом.

Тако је настао и зборник „Јавност, старији људи и медији“, као резултат рада на пројекту који се односио на утицај медијског извештавања на перцепцију јавности о старијима у Србији. Истраживање су спровеле проф. др Наташа Симеуновић Бајић и проф. др Љиљана Манић са Факултета за културу и медије Универзитета Џон Незбит.

Аутори истраживања анализирали су 14.199 текстова објављених у пет дневних новина (Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц и Курир) током децембра 2015. године. Темама посвећеним особама старијим од 65 година бавило се само 596 објава. Да буде још горе, чак четвртина тих текстова односила се на славне особе које нису из Србије.

– Примећено је и да су у визуелном представљању жене у годинама маргинализоване у односу на старије мушкарце, јер су се на 44,5 одсто фотографија представљали старији мушкарци сами, а тек у 8,6 одсто текстова даме. Текстови су углавном били средње величине, мало их се налазило на насловној страни. О темама о којима би и стари и општа јавност требало да се боље и детаљније упознају, као што су пензије, здравље, социјална угроженост, сиромаштво, права старијих особа, хуманитарне акције, друштвени ангажман, извештавало се веома мало и спорадично – каже Наташа Симеуновић Бајић.

Старији се најчешће помињу у рубрикама о култури и црној хроници, док се у рубрикама као што су економија, политика, спорт и разонода објављује занемарљив проценат текстова о њима. Као доминантна тема издваја се сваки фокус који се односи на јавну политику, законе или прописе (27%).

Сениори су у много већем проценту објекти говора, док у само 15,4 одсто објављених текстова је акценат на њиховом говору, односно, они су главни актери приче. Њиховим интересовањима, ставовима и осећањима, надама и активностима у дневним новинама готово да се не даје простор.

Иако је истраживање вршено само на основу београдских издања, приметно је фаворизовање престонице као главне географске одреднице на коју се текст односи. Чак 54,4 одсто односи се на теме од директног значаја за старије Београђане, док се у 3,9 процената текстова говори о старим особама са села. У зборнику се наглашава и да старији људи више немају само улогу преносника традиције већ се старост означава као непродуктивна у тржишном друштву.

– То није само проблем Србије. И Светска здравствена организација је издвојила 12 предрасуда које постоје о старима у свету, између осталог, да нису креативни и значајни за друштво. Нашим истраживањем желели смо да покажемо да ова група грађана не треба себе да доживљава онако како им то медији сугеришу. Јер, у супротном, могуће су три реакције: често се поистовећују са сликом да су немоћни, могу да стекну осећај кривице јер су на терету у друштву, и треће, не учествују у активностима у којима би могли, јер се ствара слика да то њима не приличи – набраја Љиљана Манић.

У тежњи да продају веће тираже, новине знају да дају сензационалистичке, па чак и дискриминативне наслове, као што су „Снајпер-баба нишанила снају, ранила бравара“ и „Баба аутом ударила полицајку и побегла“.

У зборнику је представљено и истраживање јавног мњења спроведено на узорку од 1.200 испитаника старијих од 18 година у марту ове године.Старије особе кажу да се у медијима мало говори и пише о пензионерима и старијим људима, посебно се мало пажње посвећује усамљеним старијим особама, болеснима и онима који су лошег материјалног стања. Предлажу да се у медијима чешће пише и говори о старијима који су урадили нешто значајно у прошлости и да би требало њихово искуство пренети младима. Такође, мисле да би било корисно направити емисију у којој би заједно учествовали стари и млади.

У ставовима пунолетних грађана Србије не уочава се дискриминаторски став према старијој популацији. Млађа и средња генерација има позитивнији став према старости него особе са 65 и више година. Чак 80,3% у групи од 18 до 39 година мисли да старијима није време прошло, да су креативни и продуктивни (71,3%) и да нису сви старији људи исти (60,7%). Да су старији људи усамљени, мисле све генерације, а највише старији сами (53,5%).