Поглед испод веђа

Зипа зебра

Гле чудеса, у јануару пао снег, па покрио брег… па нас изненадио и проузроковао колапс! Како нас, увек по истом сценарију, та падавина у облику ледених кристала воде затиче неспремне, успаничене и неорганизоване. Зна се да снежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује географску ширину, надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике. А ми се понашамо као да живимо на некој јужнијој географској ширини, па нема разлога да бринемо о проблемима и последицама које ова елементарна непогода доноси, певајући успут песмицу: „Зима, зима, е па шта је“… Тако остајемо завејани, настају гужве и застоји у саобраћају, не раде семафори, остајемо без испоруке струје јер се заледе осигурачи и без воде, јер пуцају водоводне цеви и сви се чудимо и питамо шта нас је то снашло усред зиме.

То да су грађани неспремни, традиционално немарни и кул кад падне снег, суснежица, ледена киша, кад нас окује магла, или дува ветар налик торнаду, који фура с Карпата, стварајући ковитлаце и сметове, није никаква новост. Разлог лежи у чињеници да је грађанска свест и одговорност према заједничкој својини у земљи Србији занемарљива, а лопате и крампови заборављени негде у времену омладинских радних акција. Зна се да су по одлуци Градског секретаријата за инспекцијске послове станари и правна лица, власници локала и пословног простора обавезни да очисте снег и лед испред своје зграде и с тротоара. За непоступање по одредбама ове одлуке, за физичка и правна лица следе високе прописане новчане казне, међутим, ни ударање по џепу код већине не успева да развије грађанску свест. Јасно је да она у нашем друштву још није сазрела. Сходно томе, добија се одговор зашто је грађанских инцијатива мало и зашто углавном представљају трн у оку и зашто се грађани тешко окупљају да ураде нешто за себе, свој град и своју земљу. Али докле тако?

Но, то ме више ни не чуди, али ме чуди да се надлежне службе у оваквим ситуацијама увек уплету ко пиле у кучине. И то ми никако не иде у главу.

На самом почетку јануара 2016. године, први прави снег ове зиме прекрио је све улице у Београду, али није поштедео ни остале градове, села и засеоке, диљем Србије. Иако су путари тврдили да се улице чисте и да су коловози током ноћи и јутра чишћени, снег их је поново прекрио, па је вожња била отежана, а Београђани ранораниоци и они који су морали, једва су се кретали кроз град. У Зимској служби рекли су да екипе активно уклањају снег, да је на улицама велики број механизације, међу њима 103 возила, 30 малих мултикарова и 25 грађевинских машина, као и радника Чистоће који су чистили пешачке стазе, али да је ситуација тешка јер снег пада без престанка, а ветар га наноси, па изгледа као да нико ништа није радио. Сва градска предузећа раде координисано и активна су 24 сата, рече један посленик Зимске службе, апелујући на суграђане да имају стрпљења, јер снег без престанка пада, а ветар с олујним ударима дува брзином од 80 до 100 километара на сат, што није уобичајено. Према оперативном плану Зимске службе, додао је дотични, служба има два до четири сата након престанка падавина да очисти градске улице првог приоритета, а 48 сати након тога улице другог приоритета. Јел’, то кад би се зезали? Опет тај стари сценарио путара, да не чисте док пада снег! Па, у време СФРЈ су нон-стоп чистили. Да не причамо о Москви у којој пахуљице и не стигну да падну на тло, јер се камионима с ралом уклањају наноси с путева и саобраћајница! Па шта ако пада? Јели то разлог да град буде паралисан и да се не баца со, јер наводно не делује испод -80 Ц?

Убрзо после кијамета који нас је изненада задесио у јануару, температуре су се подигле, снег се топио, капљало је и цурило на све стране, а реке и језера прљаве воде задржавали су се на тротоарима и коловозима, јер су сливници, наравно, запушени. Док би чекали да пређу улицу, неке суграђане су том штрокавом водом „истуширала“ возила у саобраћају, а у зависности од тога како забацују стопала, ноге и позадина неких суграђана претварали су се због присуства флека у пегаво крзно леопарда! Град се полако претворио у прљаву каљугу, наоколо су лежале велике црне наслаге снега, којим су оковани тротоари и кроз које су се грађани пробијали како би дошли до продавнице, аутобуса и аутомобила. После великих ангажмана надлежних са снегом и леденим таласом, грађане Србије очекивала је још борба с бљузгавицом и ђубретом које се накупило испод наслага снега. Питам се, колико ће времена бити потребно надлежним службама да на улице изведу комунална возила-цистерне за прање и поливање улица, како би опрали Београд и вратили му прва три слова из његовог вековног имена. Док се надлежни не опасуље, наш Београд ће се звати Каљоград. И још нешто о нашим наравима. Међу путарима се то зове хоризонтална сигнализација из групе попречних ознака, а представља проблем на који се већ дуго указује. Реч је о пешачким прелазима, такозваним „зебрама“, које безбрижно леже на коловозима, вребајући неопрезне пешаке, да би бациле чифте! Наиме, њихове беле пруге, све док не избледе, представљају опасност, посебно под снегом и леденом покорицом. Оне који их нагазе, а остану читави, послужила је срећа, а остали ће у најбољем случају завршити у гипсу. Зато зипа, зебра на путу!