Занимљивости Здравље Вести

Животни век нема горњу границу

Ризик од смрти, који се наизглед повећава са старењем, уравнотежује се након 105. године. Од тог доба шансе да неко умре не дочекавши идући рођендан су пола-пола.

У будућности можда неће постојати граница људског живота, барем не онаква каква постоји сада, супротно тврдњама неких демографа и биолога. То је утврдила статистичка анализа објављена у часопису Сајенс о вероватности преживљавања око 4.000 људи који су навршили 105 година или више.

Тим научника, предвођен демографом Елизабетом Барби са Универзитета „Сапијенца“ и статистичарем Франческом Лагоном са Универзитета „Рома тре“ у Риму, закључио је да се ризик од смрти, који се наизглед повећава са старењем, уравнотежује након 105. године стварајући својеврсни „плато смртности“. Према наводима научника, од тог доба шансе да неко умре не дочекавши идући рођендан су пола-пола.

Француски демограф Жан-Мари Робин, који није био укључен у истраживање, сматра да ако постоји уравнотежење смртности, нема границе људске дуговечности.

Међу научницима се дуго водила расправа о томе да ли код људи постоји горња старосна граница живота. Консензус је да се ризик од смрти системски повећава у одраслом добу, све до отприлике осамдесете године живота. Али постоје велика неслагања око тога шта се догађа кад људи уђу у деведесету или стоту годину.

Неки научници су преиспитали демографске податке и закључили да постоји утврђени, природни „рок трајања“ људске врсте и да стопа смртности наставља да расте. Други су прошли кроз исте податке и закључили да се ризик од смрти поравнава у јако дубокој старости и да сходно томе људски животни век нема горњу границу.

Група генетичара 2016. године поново је отворила ту дебату анализом забележеног старосног доба најстаријих појединаца у свету. Проценили су да људска дуговечност достиже врхунац у 115. години. Група је то поткрепила на примеру тек неколицине појединаца који су од средине деведесетих доживели најдужи могући животни век.

У истраживању, научници су се фокусирали на групу људи старих 105 година и старијих у Италији, земљи с највећим процентом јако старих људи по глави становника. Тиме су избегли проблем варирања у скупљању података међу различитим правним надлежностима. Већина сматра да ти подаци пружају најбољи доказ о почетку уравнотежења смртности у јако дубокој старости код људи.

Научници се надају бољем разумевању узрока смањења стопе смртности у каснијем добу. Неки од њих сматрају да је у анализу укључен премали број стогодишњака и старијих људи и да због тога докази за уравнотежење смртности нису веродостојни. Други, пак, верују да су резултати истраживања биолошки невероватни, пише Нејчер.

Година 2050: Вечни живот за све људе

Футуролог Ијан Пирсон тврди да ће сви људи рођени после 1970. године моћи до 2050. да постану бесмртни. Овај британски инжењер и изумитељ сматра да ће генетичко инжењерство и вештачка интелигенција помоћи човеку да превазиђе границе свог физичког тела. Преобраћање процеса старења ћелија, лабораторијско узгајање ткива, производња биолошких делова тела, стварање андроидних тела и нових виртуелних светова, као и дигитализација ума тако би могли да нам омогуће вечни живот.

– Ова опција ће у почетку бити резервисана само за славне и богате, али ће радничка класа моћи да је приушти већ шездесетих година овог века. Биће, дакле, доступна свима који тада буду имали 90 година, и мање. Нико у 95. години не би желео да живи вечно, али ако бисте могли да подмладите тело и вратите се на старост од 29 или 30 година, можда бисте ипак то и желели – сматра Пирсон.