Последње медицинско истраживање показало је да су поједини поступци који су деценијама препоручивани као добри за очување здравља заправо непотребни и да су – заблуде.
Недавно завршена студија, која је обухватила 4.000 Американаца, показала је да многи поступци за очување здравља немају утицај какав им се приписује. Списак тих навика није кратак. Ако сте практиковали неку од њих, савет је да је убудуће једноставно избегавате.
1 ХРАНА С МАЛИМ САДРЖАЈЕМ МАСТИ
Студије показују да они који се придржавају нискомасне исхране заправо немају мањи ризик да оболе од срчаних болести и канцера од оних који конзумирају храну у којој масноће нису редуковане. Истина је да су природне масноће које се налазе у рибљем месу и орашастим плодовима најбоље за људски организам.
2 ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
Одређивање индекса телесне масе на основу висине и тежине није најмеродавнији показатељ да сте у доброј форми. Јер, та процена зависи и од односа масе мишића и масноћа, као и од односа обима струка и кукова.
3 ИЗБЕГАВАЊЕ ГЛУТЕНА
Нема доказа да глутен изазива невоље са здрављем осим уколико није дијагностикована целијакија, односно глутенска ентеропатија.
4 ЗАМЕНА ОБИЧНОГ МЛЕКА БАДЕМОВИМ
Шоља бадемовог млека у просеку садржи само око два одсто бадема. У том случају, природно кравље, козје или овчје млеко много је бољи извор протеина.
5 БЛЕНДИРАЊЕ
Уколико воће и поврће једете само блендирано, то умањује њихов нутритивни значај. Блендирањем се уништавају дијетална влакна која су кључна за здраву исхрану.
6 ОДБАЦИВАЊЕ ЖУМАНЦЕТА
Жуманце не може знатно да утиче на повећање холестерола. Тако да, уколико немате проблема с нарушеним масноћама у крви, онда можете да једете цело јаје, а не само беланце.
7 ЗАДРЖАВАЊЕ ДАХА
Кад неко кине или се накашље, а да при том не стави руку на нос или уста, бактерије улазе у ваздух брзином од неколико десетина хиљада метара у секунди. Зато задржавање даха није метода која може да вас заштити од инфекције.
8 ПРЕТЕРИВАЊЕ С ВИТАМИНОМ Ц
Витамин Ц несумњиво доприноси одбрамбеним механизмима организма, али ако се претера с уносом може да узрокује дијареју, мучнину, вртоглавицу, главобољу, па чак и аритмију. Максимална дневна доза за одрасле је 2.000 милиграма.
9 МУЛТИВИТАМИНСКИ ПРЕПАРАТИ
Узимање разних витамина и минерала на своју руку може само да штети. Ако постоји потреба за суплементацијом, то би најбоље било да се уради по савету лекара, после урађених анализа које показују дефицит неких витамина и минерала. Осим тога, доказано је да витамини и минерали из хране имају много већи значај за очување здравља од оних који су синтетисани у неком препарату.
10 ИЗБЕГАВАЊЕ ПУЦАЊА ПРСТИМА
Иако је уврежено мишљење да је пуцање прстима лоше за зглобове шака, најновија студија показује да је ова навика у ствари добар начин да се „подмажу“ зглобови и чланци.
11 ДЕТОКСИКАЦИЈА ОРГАНИЗМА
Гастроентеролози су сагласни да не постоји ниједан „брзопотезни“ режим исхране који може да очисти тело од токсина. Ту функцију имају једино јетра и бубрези, а оно што је најбитније јесте редовна правилна исхрана и избегавање штетних навика, од којих су најчешће пушење и конзумирање алкохола, а изгладњивање у циљу наводне детоксикације тела и драстично редуковање исхране могу само да наштете.
12 ХЛАДОВИНА
Чување од сунца је добро, али непрекидно седење у мраку је лоше за имуни систем и убрзава старење. Зато умерено изађите на сунце.
13 АНТИБАКТЕРИЈСКИ САПУНИ
Они јесу добри за путовања, али претерана употреба ће уништити и добре бактерије и нарушити микробиолошки склад организма. Зато се за свакодневну употребу саветују обични сапуни.
14 СПАВАЊЕ
Превише сна ће бити лоше за многе аспекте организма, а пре свега повећава шансу од гојазности и депресије.
15 КЛИМА
Ако сте непрекидно у расхлађеном ваздуху који струји кроз клима-уређаје ризикујете бројна обољења. Искључите га на неколико сати и проветрите просторију.
