Пре 30 година први човек једне од најпознатијих фармацеутских компанија на свету дао је, пре одласка у пензију, неколико искрених изјава. Хенри Гадсден, председник управе „Мерка“ (Merck), рекао је новинару магазина „Форчјун“ (Fortune) да је огорчен што је потенцијално тржиште његове фирме ограничено на болесне људе. Испричао је како одавно сања о производњи лекова за здраве људе јер тада би „Мерк“ могао да их продаје свима. Три деценије касније, сан покојног Гадсдена је остварен.
Јаке и лукаве рекламне кампање “подизања свести” претварају усредсређеност на здравље у забринутост због болести. Уобичајене сексуалне тешкоће схватају се као сексуалне дисфункције, природна животна промена је болест, помањкања хормона је менопауза, а растресени службеници имају адултни поремећај слабости пажње. Сам ризик оболевања од одређене болести постао је пуноправна болест, па здрави средовечни мушкарци доживотно болују од повишеног холестерола, а здраве жене од прикривене болести костију остеопорозе – овде треба да разликујемо остеопенију као ризик и превенцију остеопеније.
Постоје људи који заиста болују или су изложени веома високом ризику оболевања, па им медицинска дијагноза и лекови могу да буду од велике добробити. Али релативно здравим људима дијагноза и лек могу да донесу и тешкоће, огромне трошкове и стварну опасност од могућих нежељених деловања. То велико подручје постало је најважнија мета промотивних кампања у које фармацеутске фирме улажу милијарде.
Жариште те продаје су, наравно, САД, седиште многих највећих фармацеутских фирми на свету. Мање од пет одсто светског становништва троши готово 50 одсто лекова који се купују на рецепт. Многе друге државе прате тренд. Млади Аустралијанци су 2000. године узимали десет пута више антидепресива него 1990. Канадска потрошња лекова за снижавање нивоа холестерола порасла је за невероватних 300 одсто.
Реј Мојнихен и Ален Каселс представљају у књизи “Продавање болести” Венсана Перија, рекламног гуруа и специјалисту за најлукавији вид продаје лекова. Пери открива како се „подржава стварање медицинских поремећаја“. Понекад се некој мање познатој болести посвети пажња или се нека стара редефинише и преименује или се створи потпуно нова дисфункција (еректилна дисфункција, дефицит пажње, ПМС…). Циљ је повезивање медицинског стања и лека, како би се његова продаја колико год је могуће повећала.
Природни процеси претварају се у медицинска стања, људи се уверавају да се њихове доскорашње нелагодности – ћелавост, боре, сексуалне тешкоће – данас сматрају “вредним медицинске интервенције”. “У годинама које долазе све више ћемо да будемо сведоци стварања болести под покровитељством индустрије”, искрен је Пери.
Велики пораст потрошње лекова изазвао је поскупљење осигурања, додатно распирујући општи гнев према тој индустрији, посебно у САД. Због тога многи лекари, научници, чланови група за заштиту права болесника, политичари и уредници покушавају да онемогуће утицај индустрије на научна истраживања.
Маркетиншки стручњаци неће дословно да седну и напишу правила дијагностиковања, али све више спонзоришу оне који то чине. Данас је уобичајено да индустрија спонзорише важне медицинске скупове на којима се разматрају и поправљају дефиниције болести. Многи специјалисти који одлучују о томе да ли ће свакодневни ризици да буду приказани као смртоносне болести, налазе се на платним списковима произвођача лекова.
Има много медицинских стања код којих је веома непоуздано где да се повуче црта која здравље одваја од болести. Границе које раздвајају „нормално“ и „абнормално“ често су веома еластичне, временом се мењају и могу знатно да се разликују од земље до земље. Што шире поставите границе које дефинишу болест, то је подручје потенцијалних пацијената веће, као и тржиште лекова. Те границе стручњаци пречесто цртају оловкама фармацеутских фирми, све шире и шире. Па тврде да 90 одсто старијих особа у САД живе у медицинском стању званом висок крвни притисак, да је свака друга жена оптерећено сексуалном дисфункцијом званом ПМС, а сваки седми Американац требало би да узима лекове за снижавање холестерола у крви. Уз малу помоћ медија, то стање се рутински приказује као често, озбиљно и, првенствено, излечиво уз помоћ одређених лекова.
Спречавање ломова кука међу старијим особама постаје уско ограничено опседнутошћу густином костију код здравих средовечних жена. Лична стрепња у великој мери се схвата као последица хемијске неравнотеже серотонина у мозгу што је уско и застарело и јасно повезано са тежњом ка бољој продаји анксиолитика и антидепресива, због чега управо пишем приручник о могућностима контролисања стреса без примене хемијских лекова.
У „продаји болести“ примењује се много различитих стратегија али им је заједнички именитељ маркетинг страха. Страх од срчаног удара некад се користио како би се женама продала замисао да је менопауза стање које изискује хормонску терапију. Страх од самоубиства међу младима, користи се да би се родитељима продала замисао да и благу депресију треба обавезно да лече лековима (а то је у адолесценцији нормална и пролазна појава везана за интензивно осамостаљивање). Страх од превремене смрти користи се за продају замисли да је висок ниво холестерола стање које аутоматски изискује писање рецепта.
Фармацеутска индустрија и њени загорници твре да само подижу свест о погрешно схваћеним болестима и пружају корисне информације о најновијим лековима. Кажу да рекламе помажу потрошачима, да њихове плаћене славне особе наводно едукују јавност о здравственим питањима.
Трговање болешћу заправо је напад на нашу колективну душу, а нападају је они који желе да извуку корист из нашег страха. Ту није реч само о мрачној завери, већ о обичној, отвореној пљачки.
Књигу “Продавање болести” Реја Мојнихена и Алена Каселса издала је загребачка „Планетопија“.
Сви који желе да раде на себи да би постали бољи, здравији и срећнији људи, могу да се придруже Искуственим групама проф. др Краигхер Гузине; уторком у Београду, Кнеза Милоша 47, мала сала у приземљу, 17–18.30 часова, тел. 064/261-97-94, е-адреса andreja.kraigher@gmail.com
Пише проф. др Андреја Краигхер Гузина, психоаналитички психотерапеут, илуструје Маја Гузина
