40 година пруге Београд-Бар

Пензија

12. aprila 2017.

Деведесетих година 19. века родила се идеја да Србија изађе на море. Траса Трансбалканске железнице замишљена је овако: Прахово – Зајечар – Ниш – Прокупље – Приштина – Призрен – обала Скадарског језера – пристаниште Свети Јован Медунски, 20 км од Скадра. Али за то је требало добити сагласност Турске и Аустроугарске, па се даље од планова није стигло. У периоду између I и II светског рата железница је студирала трасу Београд – Вишеград – Котор, чак је за то добила од САД тзв. „Блеров зајам“, мањим делом потрошен ненаменски, а већим остао неискоришћен. Тек је СФРЈ кренула у озбиљну анализу две могуће трасе, долином Дрине и Лима, а да је лимски правац одабран обзнанило је решење Привредног савета СФРЈ 20. 8. 1951. Градиће се трасом Београд – Ваљево – Ужице – Титоград – Бар, уз процену да половина становништва СФРЈ живи у ширем гравитационом подручју подухвата.

фебрар 1974: полагање колосека на излазу из Прибоја према Пријепољу

Под сталним пљусковима подземних вода већ двије године раде минери сарајевског „Жеграпа“ бушећи са обје стране тунел Островицу на прузи ББ. Њих у стопу, као пех, прате потоци подземних вода које се сливају низ њихова тијела у току осмочасовног радног времена дубоко под земљом у брдској порозној маси планине Островице.

Факсимил на тексту нечитак; факсимил са стране: снимио Милан Пешић, адреса нечитка, Титоград

Лафетне бушилице на траси пруге ББ

На траси пруге ББ на тринајестој деоници код Титограда је уједно и велики мајдан камена туцаника, који ваде Сремци из Фрушке Горе. За масовна минирања употребљавају велике лафетне бушилице великог профила језгра. Са овог мајдана треба да се самеље туцаник за читаву трасу пруге до Мојковца. Код Мојковца је други мајдан са кога ће туцаник бити развучен до Гостуна, до границе Србије. На слици је минер поред јаке лафетне бушилице у мајдану Смоковац код Титограда.

Милан Пешић