До сада сте гајили цвеће, а сада је време да гајите поврће! На балкону од пет квадрата може да се добије: 16 салата, 50 главица црног лука, 100 парадајза, 1,5 килограма грашка и 2,5 килограма краставца!
Сво то поврће биће органски узгајано, а следеће године уз мало искуства и боље организован простор, може да се добије и спанаћ, блитву и шаргарепу! Славица Ступарушић већ годинама држи бесплатне радионице „Ботаника душе“ са Волонтерским центром општине Звездара и учи жене како да на сваком расположивом простору узгајају поврће и уштеде.
– Без обзира колико је мали простор свуда може да се направи башта – каже Славица.
Једино улагање треба да буде добра земља која ће се сипати у канте, старе шерпе, пластичне флаше и гајбе обложене најлоном. У јесен се планира башта за пролеће, а сеје се у рано пролеће. У касно пролеће може да се купи расад.
Башту треба је поставити вертикално, степенасто да свака биљка има сунца. Временом прирпемити вреже за грашак и краставац. Славица је убеђена да је балкон са поврћем декоративнији од цветног, а оваква баштица је леп пример деци како се својим рукама долази до хране.
Запамтите: поврће које се једе не сме да се третира хемијским препаратима као цвеће.
Семе се убира у јесен, ставља у папирнате кесице и чува у сенци. Биљке се, дакле, сеју у марту, а беру до зиме. У зависности од балкона треба бирати и семе. Рецимо, зачинске биљке, салата, блитва и спанаћ су одлични за балкон у снци, а коме „пржи“ суце читаво лето обавезно треба да посеје краставац и пасуљ.
Планирајте врт каскадно, Зачинско ароматично поређајте близу, а између поврћа, у истој саксији посадите кадифу, јер чисти земљу. Поред пасуља посадите чубар, па ће салата имати лепу арому, а пасуљ ће чувати од штеточина. Обавезно додајте невен и драгољуб, јер чувају поврће од лисних ваши и паукова.
