Савети да пре спавања треба попити чашу млека за бољи сан или да коса брже расте ако се чешће шиша, од народних мудрости прерасли су у здравствене митове. Група америчких стручњака је покушала да понуди научно објашњење за најчешће коришћене препоруке које се преносе с колена на колено, и већ су толико укорењене у народу да су чак и неки лекари почели да верују у њих.
Истраживање су урадили професор педијатрије Арон Керолс из Института Регенстрајф у Индијанаполису и стипендисткиња на Институту за здравље детета при Медицинском факултету Индијана Рејчел Вриман. Резултате су објединили у књизи „Немојте да прогутате жваку! Митови, полуистине и потпуне лажи о телу и здрављу“.
- 1. Осам чаша воде на дан
Аутори истраживања нису пронашли ниједан научни доказ који би потврдио ову препоруку. Проучили су 1.945 чланака углавном из Националног истраживачког центра и делом Националне академије наука, где се, као препоручена доза течности помиње количина од 2,5 литара на дан за одрасле, али уз напомену да се већина налази у храни коју узимамо.
– Уколико се овај део реченице игнорише, препорука може да се интерпретира да током дана морамо да попијемо осам чаша воде – објашњавају др Керол и др Вриман. – Постојеће студије сугеришу да је адекватан унос течности задовољен кроз типичну дневну конзумацију сокова, млека, кафе, чајева.
- Користимо само 10 одсто мозга
Ово веровање постоји више од 100 година, а најранији запис с којим су се сусрели у истраживању потиче још из 1907. године. Постоје, међутим, многобројни докази који су резултат научних истраживања да људи користе знатно већу површину мозга од поменутих десет одсто.
– Многобројна снимања мождане активности показују да готово не постоји ниједан део мозга који је потпуно неактиван – тврде истраживачи. – Један од аргумената против овог мита је и чињеница да ако се деси повреда на било ком делу мозга, то доводи до промене у раду читавог мозга.
- 3. Коса и нокти расту и после смрти
Ова тврдња често је коришћена у филмовима, али није истинита. Раст косе и ноктију захтева комплексну хормонску регулацију која престаје чим наступи смрт. Разлог због кога можда постоји овакво веровање може да се објасни процесом дехидратације тела која се дешава кад особа умре. Кожа се услед тога повлачи, и то може да створи илузију да коса и нокти и даље расту.
- 4. Бријање убрзава раст длака и чини их гушћим
Клиничка истраживања, рађена 1928. године, показала да бријање нема утицаја на раст косе или длака, а то је потврђено и најновијим студијама. Кад длака расте након бријања стиче се утисак да је оштрија јер врхови нису истањени и мекани као коса која није обријана. Изгледа тамније јер није била изложена деловању сунчевих зрака.
- Читање при слабом светлу може да оштети вид
Лоше осветљење отежава изоштравање слике, чини да чешће трепћете и исушује око, а нарочито код особа које су разроке. Читање при слабијем осветљењу може да буде непријатно, сматрају стручњаци, али не доводи до трајних оштећења.
- Хладно време утиче да се прехладите
Студије које су се бавиле преношењем прехлада показале су да температура ваздуха нема везе с вирусима којима смо се заразили. Научници претпостављају да смо током зиме чешће болесни јер више времена проводимо у затвореним просторима, где се бактерије и вируси лакше преносе.
- Пуцкетање зглобовима може да изазове артритис
Ову навику, која одаје нервозу, има од 25 до 50 одсто популације, а сматра се да то чешће раде мушкарци него жене. Када пуцкају зглобови заправо се испушта ваздух који је ту заробљен, и који се поново нагомилава, тако да пуцкетање може да се понови већ за око 15 минута. Међутим, не постоје никакви докази да то може да доведе до артритиса. У екстремним случајевима, пуцкетање оштећује хрскавицу, али не узрокује хроничне болести.
- Жвака остаје у желуцу седам година
Свакоме се барем једном десило да прогута жваку. Многи верују да она у желуцу остаје чак седам година јер се тешко вари. Ипак, не постоје докази за то. Тачније, жвака се уопште не вари. Она спада у оне материјале који само прођу кроз тело, без задржавања.
- Један сат након јела не треба пливати
Сигурно сте приметили да многи људи чекају најмање сат након оброка пре него што се окупају у базену или неком природном купалишту. Не постоје никакви научни докази да је пливање након оброка штетно за здравље, али се свака физичка активност теже изводи кад је стомак пун.
