Откријте зашто је од кафе најздравији соц и у каквој су вези кафа, добар, лош холестерол и триглицериди
Нема довољно доказа да је конзумирање умерених количина кафе штетно за одрасле особе. Умерено значи три до четири шољице кафе дневно, што је 300 до 400 мг кофеина на дан. Постоје чак докази о повољном утицају кафе на здравље. Тим речима је своју причу о кафи почела др Марија Ранић, технолог у Центру изузетних вредности за истраживање исхране и метаболизма при Институту за медицинска истраживања Београдског универзитета. Треба јој веровати пошто Ранићева већ годинама истражује кафу и сва њена добра и лоша својства.
– Чињеница је да неке групе људи могу бити подложне штетном утицају кофеина – каже она. – То су они који имају висок крвни притисак, деца, адолесценти и старе особе. Такође, тренутно расположиви резултати светских студија указују да труднице, дојиље и жене које планирају да остану у другом стању треба да се ограниче на три шоље кафе дневно. Тако ће искључити ризик од спонтаног побачаја или оштећења плода.
Ранићева нам је открила и везу кафе и холестерола, о којој се код нас мало зна.
– У нефилтрираној кафи, ми бисмо рекли у турској или домаћој кафи, откривена су два дитерпена, и то у великим количинама. То су кафестол и кавеол, органске киселине, активне компоненте у кафи – објашњава она. – Студије које су се бавиле проучавањима различитих врста нефилтриране кафе, као и уља из кафе, показале су да обе супстанце повећавају ниво холестерола.
Утврђено је да конзумирање око 60 мг кафестола, што одговара количини од 10 шољица нефилтриране кафе, могу повећати ниво холестерола за око 20 одсто. Кафа подиже ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и ниво триглицерида. Истовремено, истраживања показују да добар холестерол (ХДЛ) није подложан променама услед повећаног конзумирања кафе.
– Ако пазите на ниво холестерола, пијте филтрирану кафу или нескафу – саветује др Марија Ранић. – Пропуштање кафе кроз филтер уклања већи део кафестола и кавеола. И, наравно, имајте на уму да шлаг и пуномасно млеко у кафи такође подижу холестерол.
Ипак, најзанимљивији део њеног научног рада везан је за благотворно дејство соца.
– Наш центар, Центар изузетних вредности за истраживање исхране и метаболизма при Институту за медицинска истраживања Београдског универзитета, у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом Универзитета у Београду, тачније са др Сузаном Димитријевић Бранковић, доцентом на Катедри за биохемијско инжењерство и биотехнологију, испитује састав масних киселина у еспресо кафи и у талогу добијеном након припремања кафе. Циљ нам је рециклирање талога који садржи велике количине биолошки активних састојака – објашњава Ранићева.
Поменуто истраживање показују да талог добијен из припремања кафе има повољнији садржај масних киселина, односно нижи ниво засићених и виши ниво моно и поли незасићених масних киселина у односу на део који се пије. Поред тога, екстракти добијени из отпадног талога, показују висок садржај јаких антиоксиданата.
– Планирамо да нашим испитаницима дајемо да пију различите врсте кафе и да потом пратимо како се то одражава на њихов холестерол, масне киселине серума и еритроците. Мерићемо и ефекат кафе на смањење стреса – додаје Ранићева. – Циљ нам је да прикупимо довољно података о могућим позитивним здравственим ефектима отпадног талога различитих врста кафе и да испитамо садржај здравствених компоненти кафе да бисмо једног дана могли да производимо дијететске суплементе од кафе.
100 чуда у сваком зрну
Сва се кафа, пили је ми као турску, филтер кафу, инстант, нескафу или капућино, добија од биљака рода Coffea из фамилије Rubicaceae. Углавном се користе зрна сорти Coffea arabica, код нас позната као бразилска кафа, и Coffea canephora, чија је постојбина Африка. Свако зрно садржи стотине различитих супстанци, од угљених хидрата и масти до једињења азота, витамина, минерала, алкалоида и фенолних компоненти.
Доказано је да кафа повољно утиче на хроничне болести, као што су тип 2 дијабетеса, Паркинсонова болест и болести јетре, али и да увећава ризик од кардиоваскуларних обољења. Доскора се искључиво говорило о лошем утицају кафе на здравље, али нова истраживања повезују конзумирање кафе с могућношћу смањења ризика од одређених хроничних болести.
Пише Ружица Меворах
Фото Pixabay.com
