Почетна » Артеријску хипертензију зову и тихи убица
У жижи

Артеријску хипертензију зову и тихи убица

Висок крвни притисак се некада сматрао болешћу старих, али је данас све присутнији и међу млађим особама. Зову га још и тихим убицом, управо због симптома који често изостану.

Артеријска хипертензија спада у хроничне масовне незаразне болести савременог човека и процењује се да у свету болује више од једне милијарде људи. То је један од најважнијих фактора ризика за настанак и других обољења срца и крвних судова, пре свега ангине пекторис, инфаркта миокарда или можданог удара. Сматра се да особе које имају висок крвни притисак чак седам пута чешће могу добити мождани удар.

Европско удружење кардиолога висок крвни притисак дефинише када су његове вредности више или једнаке од 140 са 90. У актуелним препорукама за третман артеријске хипертензије из 2018. године новине се односе на поступак постављања дијагнозе, постизање жељених вредности крвног притиска у односу на постојање других болести и укупног кардиоваскуларног ризика – истиче проф. др Сакач. Ове препоруке, наставља доктор, препоручују право време када се поред промене стила живота, пацијенту уводи и антихипертензивна терапија. – Нажалост, велики број пацијената и поред примене лекова не постиже жељене вредности крвног притиска. Како је неко време у фокусу био низ нових антихипертензивних лекова и примена два или три лека у једној таблети, актуелне препоруке сада подсећају на значај и место употребе проверених лекова откривених и пре 60 година, као што је спиронолактон.

Спиронолактон припада групи диуретика, делује тако што врши блокаду посебних МРА рецептора и утицајем на дејство хормона алдостерона доводи до снижавања крвног притиска. Додатак малих доза спиронолактона (25 до 50 мг) постојећој терапији постао је саставни део важећег Европског водича за третман артеријске хипертензије, посебно у делу третмана резистентне артеријске хипертензије – каже проф. др Сакач. Он појашњава да се спиронолактон може безбедно комбиновати са другим групама антихипертензивних лекова уз периодично праћење параметара бубрежне функције (креатинин, калијум, јачина гломеруларне филтрације), што се подразумева и код примене других лекова.