Само два примера за почетак приче. Знатижељни новинар, а све их је мање, некако се попео до села Трешњица које се простире на падинама Копаоника, удаљено од Куршумлије педесетак километара. Тамо је затекао десетак житеља у кућама плетарама које су старе више од сто година. То су...
Сви чланци аутора: Миломир Краговић
Недавно сам био у завичају. После четири године. Није у реду, знам. Рашка прелепа, умивена, мирна и помало празна. Више је нас овде у Београду него у родном месту. Кад човек наређа неке године, радије би живео у долини Ибра, који смо некад пили, толико је био бистар. Кривудавим...
Због секс-скандала ове године нико неће добити Нобела за књижевност! Први пут после 1943. године. Крив је фотограф Жан-Клод Арно, кога оптужују да је сексуално узнемиравао осамнаест жена, иначе супруг угледне песникиње Катарине Фростенсон, која је морала да напусти Академију...
Док на неком четрдесетом спрату токијског „Хајата“ испијам саке, јаку јапанску ракију која се прави од пиринча, пита ме знатижељни колега из Јомијури шимбуна: – Ако вам није проблем, не разумем зашто Срби често кажу да је Косово њихова колевка? Да ли то значи да...
Ко је преживео (пре)врело дуго лето, ево може натенане да чита септембарску Пензију. И метеоролози су, осим легендарног Недељка Тодоровића, почели да нас плаше својим пакленим, па наранџастим, те црвеним алармима, уместо да кажу да ће бити вруће и да ћемо се знојити више него...
Нема универзалног одговора на једноставно питање: Шта је срећа? Ако питате научника, логично је да срећу види у неком новом открићу. Сиротан вазда сања гомилу златника, није мали број милијардера који, кроз разноразне донације, покушавају да се ослободе прекомерног богатства...
50 година прохујало је, да се мало похвалим у свом дневниковању, од објављивања моје песме у култном недељнику Младост. И то у рубрици Они долазе, коју је приљежно, и строго, уређивао тадашњи млади уредник Милан Влајчић. Их, која срећа! На киоску сам купио десет примерака овог...
Последњу недељу октобра, као и деценијама уназад, обележиће Сајам књига. Опет ће разноразни аналитичари усхићено помињати штандове препуне знатижељних читалаца, заборављајући како су оговарали Србе што гледају само скаредне ријалити програме и глупе увозне ТВ серије. У...
И овог последњег петка у месецу, а тако већ тридесет година, на београдској станици чекам аутобус из Нове Вароши. Стиже око шеснаест сати. Понекад и касније, јер то зависи да ли је возач направио јагњећу паузу. Готово исти чекају поменути аутобус, тако да успут...
После Боке, еколошки Бождаревац – а то добро знају сви који имају куће и окућнице – изгледао је опуштено и запуштено. Косилица је брундала скоро два дана, па орезивање живе ограде, док је жена покушавала да поврати шлогирани парадајз и пијану боранију. Ух, како ме боле зглобови...
Где ћу на море, него правац у Боку. Ево ме, брчкам се на малој, скоро кућној плажи Кумбора. Овај градић је некад био војна сила, а на том месту сада странци праве велелепне хотеле. Каква морнарица! У брду преко пута остале шупљине у којима је Тито скривао подморнице. Као...
Кад кажем „мај“, мислим на Тита. Знам, сад се неки читаоци баш нервирају. А како да запишем да ме овај кишни, превртљиви месец асоцира на, рецимо, Дражу. Чувене српске деобе! Још нисмо рашчистили да ли је онај Вук Бранковић био издајник или – херој. Још је рано, прошло је само...
Некад је важило неписано правило: што већи лавор, то бољи стандард! Купали смо се обавезно суботом, и то водом бунарском која је, пре тога, била загрејана на „смедеревцу“. Није било ни шампона, већ се користио ручно прављени сапун који је, сећам се врло добро, штипао за очи. Ух...
Седим на дрвеној храстовој клупи у дворишту и дивим се количини здравог ваздуха. Живео Бождаревац! Кликћем у сопствена недра и присећам се – као да отварам пожутели албум – како сам ја, млађани и кочоперни, ружио оне комшије које су недељом из гепека вадиле сопствене...
Дуго познајем Мирка, садашњег неуморног шетача и намћора, а некадашњег дрматора. Ведрио је и облачио годинама, деценијама заправо. Директор од пунолетства. Скоро. И сада жали, бар два пута дневно, што није на неком важном положају. Уз рефрен – године нису препрека! Док шетамо...
Узимам специјалну оловку и блокче за трошење, да запишем чувене женине суботње диктате. Нема више шврћкања по кафанчинама, јер ти си пензионер – добацује из кухиње. – Доста је било Морнара и Сунца! Хтео сам да јој кажем: Велики ми је IQ и не мораш да понављаш како сам пензионер...
Својим несвакидашњим – духовитим, искреним и ироничним – апелом на фејсбуку, др Зоран Радовановић и те како је запалио друштвене мреже. Да ли је пун погодак, видеће се ускоро. Актуелни и агилни директор нишког Клиничког центра – овог месеца расписује конкурс за сопствено...
Како немамо ледоломце, а имамо зиму и Дунав? Имали смо близанце Чакор и Вучево, ено их труле у Новом Саду – одговори наизуст. Купио их приватник и убила их небрига.
Све што је требало да прође ваљда је прошло. Зима је отишла у заборав, ево пролеће дочекујем копајући сопствену башту. Нема боље варијанте: развијајући све органе, развијаш се натенане! Сеоско џогирање!
Кад сам ономад отишао у родно Краљево да говорим о књизи свог некадашњег наставника Ђола Симића, наврла су сећања на тинејџерски живот поред плаховитог Ибра. У садашњим тесним краљевачким улицама, јер су их закрчили онолики аутомобили, играли смо шездесетих година мали фудбал. И...