Лекови са истеклим роком трајања, уместо да се сакупљају у специјалним контејнерима у апотекама, најчешће завршавају у канализацији и на депонијама. По закону су и државне и приватне апотеке дужне да прикупљају медикаменте који више нису потребни грађанима, али је мали број оних који то поштују јер могу да се правдају да не могу да обављају овај посао док се не усвоји правилник о управљању фармацеутским отпадом. Тим правилником биће решено ко ће платити уништавање лекова са истеклим роком трајања оператерима са којима апотеке склапају уговоре. За сада, примери добре праксе који свакодневно узимају неупотребљиве лекове од грађана и њихово уништавање плаћају сами јесу апотекарске установе у Суботици, Новом Саду, Крушевцу, Трстенику, Нишу, пише Политика.
– По закону, апотеке су дужне да преузимају лекове, што ми и радимо, затим их запослени разврставају по одређеном упутству, па их, када се сакупи одређена количина, преузима оператер који их одвози на уништавање у иностранство. У марту следеће године мораћемо још једну количину да пошаљемо на уништавање, а то није јефтино, јер по килограму овог отпада треба платити три евра. А замислите када се сакупи неколико стотина килограма лекова. Многе апотеке то не раде, а тиме крше закон. Некима је проблем плаћање, јер се надају да ће усвајањем правилника уништавање лекова плаћати заступници или произвођачи, и то онолико колико учествују у промету лекова, а неки немају где да их складиште јер раде у објектима попут шпајза – истиче Ивана Милановић, управница Апотеке „Здравље” Апотекарске установе Крушевац.
