Психолози су установили да баке и деке играју чак 11 улога у породици: предак, другар, херој, историчар, ментор, родитељ, узор, духовни водич, ученик, наставник и чаробњак. Зато су деца која одрастају у друштву својих бака и дека срећнија и здравија, показало је једно од најновијих истраживања Оксфорд универзитета.
Анкета која је укључила више од 1.500 деце открила је да једна од три баке редовно пази на малишане, док њих 40 одсто „ускаче“ у помоћ. Касније, кад унуци постану адолесценти, позитиван утицај бака и дека који су активно учествовали у одрастању унука далеко је већи чак и од оних породица у којима су међугенерацијски односи брижно неговани.
Природну потребу да време проводе с унуцима објаснили су и биолози и назвали је „Хипотеза баке“. Постављена је осамдесетих година прошлог века, а први пут је образложила Кристен Хоукс с Универзитета Јута. Према њеној теорији баке би чак и ген за дуговечност могле да преносе на генерацију својих унука, уколико би биле присустне у њиховом одрастању.
– Због себичног гена, жива бића би требало да умру чим изгубе моћ да се множе. Мушкарац може да оплоди жену током целог живота, чак и онда када је стар. Насупрот томе, жена надживи своје „репродуктивно умеће“ за око 20 година, што не ради ниједан други сисар у природи. Она тада има улогу да помаже својој деци и деци своје деце, да им тако продужи живот и дарује боље здравље.
И деке су добиле своју студију. Наиме, дечји психијатар Артур Корнхабер, пионир је „Дека студије“, најдужег истраживања икада на тему односа бака и дека и њихових унука.
Према његовој тврдњи, 95 одсто свих људи старијих од 65 година као извор највеће подршке, радости и разоноде сматрају своје најмлађе наследнике.
– Деке могу имати снажан утицај на унуке учећи их истрајности, оданости, напорном раду, стрпљењу, жртвовању и уопште свему што су научили из свог животног искуства – објаснио је Корнхабер.
Они могу да помогну својим унуцима да формирају идентитет, осећај за праве вредности, формирање идеала и веровања у њих.
Према Корнхаберовој студији, честа двосмерна комуникација између баке и деке и њихових унука важна је за изградњу јаке везе. Они ће остати у контакту и путем телефонских позива, разговора скајпом, размене фотографија, порука, електронске поште али и свих других видова комуникације, па и слањем осликаних или направљених дечјих рукотворина.
Педијатар Сања Лабовић каже да је важно да баке и деке правилно приступају унуцима.
– Поборник сам теорије да деца до своје друге или треће године не иду у вртић – каже докторка. − До тада баке и деке могу сат до два дневно с њима да проводе време и уче их првим речима и корацима. Уколико су здравствено и физички способни, баке и деке такође могу да их нахране, обуку и прошетају, али никако не смеју да преузимају све родитељске послове. Деци су тада најпотребнији мама и тата.
Други период одрастања је предшколски узраст (од три до седам година) и према речима наше саговорнице, деца се тада најлепше и најдивније друже са својим бакама и декама.
– У том добу буди се та нераскидива блискост између деце и најстаријих – каже Лабовићева. − Деде би требало да буду задужене да воде децу у природу и парк, а баке да с њима месе колаче и науче их дисциплини у кући. То је веома корисно за малишане и за њихове прве креативне кораке и упознавање с одраслима.
Од седам до 11 година је време кад престаје дечји безбрижан живот, кад је све мање слободног времена за дружења, разоноду и слободну игру, јер малишани полазе у школу.
– У овом узрасту унучићи „враћају дуг“ − каже педијатар. − Деца би требало да својим бакама и декама помогну око сређивања куће, оду у продавницу, купе им новине. До сада су баке и деке давали све од себе да усаде деци вредности и у овом узрасту им стиже награда.
Доба у коме дете улази у пубертет и адолесценцију никад није лако. Ни за дете, ни за родитеље, али ни за баке и деке.
– У овом периоду млади људи већ постају незаинтересовани за најстарије чланове породице – наглашава Лабовић. – Упркос томе понекад деца имају више поверења да се повере својим бакама и декама него родитељима. Ово је идеалан период да се унуцима пренесу традиционалне вредности на породичним ручковима. Пожељна су и окупљања током празника. Блискост и љубав олакшаће тинејџерима све проблеме који су карактеристични за тај узраст.
Психијатар Љиљана Филиповић наглашава да је потреба унука и бака и дека једних према другима обострана и веома важна.
– Старији фактички проживљавају своје друго детињство играјући се с унуцима. Пошто су у већини случајева у пензији, они немају бригу око посла већ сву своју пажњу усмеравају ка деци и тако опет развијају и своју креативност – каже наша саговорница. – Они одлично одговарају свим њиховим потребама и веома су флексибилни, али је веома важно да се не пређе граница коју у васпитавању постављају родитељи, јер постоји опасност да се деца размазе.
Средовечни парови улогом бака и дека добијају нову шансу да све оно што нису стигли код своје деце надокнаде с унуцима. Свесни колико могу да помогну својој деци, они и оплемењују свој живот учествовајући у гајењу унучића и углавном радо прихватају све нове задатке и обавезе према њима.
– Родитељи имају очекивања и идеје како треба да васпитавају децу, док они у трећем добу имају социјално и емотивно сређен живот и имају довољно времена да се посвете малишанима и одговоре на све њихове потребе – каже Бранка Тишма, психолог. – Моја бака је често говорила да се деца воле, али да су унуци нешто посебно. Кад њих добијемо, заокружујемо једно животно поглавље и наш животни циклус тече природним путем.
Наша саговорница додаје да малишани одраслима дају снагу и енергију, и да су онај животни зачин који нас тера да „гурамо“ даље.
– То не значи да стари људи подетиње како често млађа генерација каже. Бака и дека се на тај невербалан начин приближавају деци и опонашајући их стварају блискост, а ту животну улогу нико не може боље да одигра – каже Тишма. – Старији морају да воде рачуна само да превише не заштите малишане и тако их спрече да се осамостале. То значи да поједине баке и деке све раде уместо унучића: хране их, облаче, распремају кућу за њима и завршавају све њихове задатке. Штитећи их, могу да поремете њихов развој. Такође, припадници трећег доба не би требало превише да одмене ни своју децу − каже Тишма − и на тај начин им ускрате да се природно остварују у улози родитеља. Посао баке и деке је да дају неизмерну љубав, игру и разумевање.
