Одлазак у пензију, после дугих деценија рада, многи једва дочекају. Међутим није тајна да има и оних који се не снађу и не знају шта ће са собом кад изгубе ону дневну рутину, почевши од јутарњег спремања до разговора са колегама о малим и великим стварима. Та прва јутарња пензионерска буђења и гледање у огледало неминовно, код неких, пробуде нелагоду што тамо виде лице са борама, седе власи и кожу која не блиста као некада. Мушкарцима је тешко, али женама још теже због императива који свакодневно стиже из медија. Морате изгледати лепо и младо! Мало-помало, убедише нас да није пристојно да остаримо, чак и када смо у пензији. А како одржати корак са тим естетским трендовима имајући у виду висину пензија, још један је паничан страх са којим се пензионери суочавају.
Свака жена воли да изгледа младолико, без обзира колико има година. Многе од нас почеле су да фарбају косу још у касним двадесетим, неке због жеље за променом, а друге у страху од оне седе длаке коју су приметиле једног дана. Колико смо новца дале за козметику свих врста, надајући се да ћемо одложити појаву првих бора или целулита, колико смо се мучиле разним дијетама… Али године иду па иду и сви старимо онако како нам је мајка природа одредила. Међутим, имам утисак да су ствари данас отишле предалеко. Све је више жена различитих година које користе ботокс, филере, уграђују импланте у груди, иду под нож да би задржале младост, док у исто време запостављају свој дух и унутрашњу лепоту, које ниједан козметичар или доктор не могу да пруже. Под тим притиском и оне најсамосвесније понекад размисле да ли да се приклоне тренду. Ипак, није мали број оних који упркос свему одолевају и са поносом носе своје године и своје боре. Пре извесног времена ме баш орасположила репортажа у којој једна старија суграђанка каже да има седамдесет година а осећа се као да јој је 35, боре, каже, нису битне, ионако сви из генерације носе наочаре па боре ни не виде.
Сигурно је најтеже женама које су због своје професије годинама биле под будним оком немилосрдне јавности. „Нећете веровати како данас изгледа…”, „Скинула се у купаћи и показала ОВО”, „Секси на прагу шесте деценије”, само су неки од наслова који нам свакодневно искачу из штампе и са интернета. То је цена бављења јавним послом, али за све нас обичне, просечне људе живот би требало да буде процес у којем су и младост и старост његов саставни део.
Да се разумемо, нема ништа лоше у томе да се трудимо да лепо изгледамо, без обзира на године. Лепо је изгледати неговано, али то се постиже и препаратима из кућне радиности, храном коју једете или свакодневним шетњама и дружењем са пријатељима. Нећу ништа ново рећи ако кажем да лепота долази изнутра, али стварно је тако, још када је комбинована са искуством, нема тог естетског третмана који може постићи тако блистав ефекат. Иако се чини да природна лепота све више губи вредност, на крају је то ипак ствар избора према сопственом животу који на лицу и телу оставља трагове. „Баш ми боре лепо стоје, јер свака од њих је проживљено искуство”, мој је мото којег ћу се држати увек уколико останем при тренутној свести и памети. Наравно, не гарантујем.
