Генерално гледано, старење становништва државе или Земље не сматрамо напретком.
Првенствено јер то за националне економије значи несташицу радника, као и то да ће већи број пензионера да дели све мањи пензиони фонд, а држава све више да троши за здравствену негу све већег броја стараца.
Анализа објављена стручној публикацији „Сел“ говори да можда и не би требало све да гледамо тако црно и да разлога за страх – нема. Аутори Франк Готмарк, Филип Сафаро и Џејн О’Саливан тврде да постоје бројне социолошки и економски бенефити старења и смањивања становништва и да су трошкови које оно носи економски одрживи.
Само 14 одсто земаља има пад становништва, укључујући и Јапан, Естонију и Чешку, а УН претпоставља да ће до краја 2050. године у овој групи бити 32 одсто земаља. А то је, сматрају аутори ове анализе, одлично и не треба да се представља као проблем.
