Ево шта све може да умањи могућност страдања у саобраћају старих особа.
На првом месту, треба предузети мере превенције остеопорозе и реуматских болести, јер статус костију и кичме игра пресудну улогу. За бољи мишићни тонус, умањену коштану масу и флексибилност зглобова, стара лица треба да упражњавају редовне физичке вежбе.
Следеће је адекватна обућа (ципеле без штикли и с гуменим ђоновима), одећа (не преширока одећа, не предуге сукње) и правилно коришћење помагала при ходу (штаке, штап, ходалице).
Са старошћу се као физиолошка појава јавља слабљење вида и слуха, па је потребно и то редовно контролисати. Код неуролошких стања треба се држати упутства у лечењу.
Породица старе особе треба да води рачуна о томе да она само умерено употребљава алкохол и да вози само у трезном стању.
Такође, треба радити на превенцији у вези с употребом лекова. Нормално је да стари људи пате од више болести и зато морају да знају споредна дејства свих својих лекова и да се придржавају доза које је одредио лекар. Нарочито треба забранити истовремену употребу лекова и алкохола.
Важну улогу у превенцији саобраћајног трауматизма имају лекари и медицинске сестре. Добро обавештен лекар може да дâ предлог одређених решења у вези с начелима и вештинама спречавања повреда. Иако саветовање у односу лекар-болесник не доводи увек до промене понашања, оно ипак представља снажну поруку, јер долази од особе којој се верује.
У циљу едукације старих, треба им саветовати да избегавају изласке кад је слабо осветљење, ноћу, кад су снег и лед на тротоарима, кад је клизаво и кад пада киша.
Не би требало да прелазе улице ван пешачких прелаза нити да претрчавају кад је упаљено црвено светло нити да ходају под дејством алкохола.
Старије особе треба обавештавати о временским приликама, стању на путевима и опасном раздобљу (најпрометнији део дана, викенди и летњи месеци), када је тим особама најмање препоручљиво кретање у саобраћају.
Секундарна превенција обухвата везивање сигурносних појасева, уграђивање наслона за главу, уграђивање ваздушних јастука и ношење кацига, не само на мотоциклима него и на бициклима. Превенција у надлежности локалне заједнице обухвата урбанистичко и просторно планирање, изградњу и одржавање квалитетних саобраћајница, израду спуштених рубова на плочницима, планирање што више зелених површина с клупама за одмор, обнову саобраћајних знакова и пешачких прелаза. Затим, уградњу „лежећих полицајаца“, семафора са звучном сигнализацијом, нижих подова у средствима јавног саобраћаја, адекватних седишта, антиклизних подова и ниских држача.
Извори Геронтологија, часопис Геронтолошког друштва Србије, 2/2015; III Међународна конференција Безбедност саобраћаја у локалној заједници,2014.
