Поклоници вежбања често се питају да ли треба да једу пре вежби. Ново истраживање проучавало је учинке у оба случаја на дешавања у масном ткиву као одговору на физичку активност.
Научници с британског универзитета Бат проучавали су групу гојазних мушкараца који су у првом случају вежбали ходајући 60 минута уз 60 одсто максималне потрошње кисеоника на празан желудац. У другом случају вежбали су два сата након уноса висококалоричног доручка богатог угљеним хидратима. Истраживачи су узимали узорке крви пре и након вежбања, а прикупљали су узорке масног ткива пре вежбања и сат времена након вежбања. Утврдили су да се експресија гена разликовала у случају вежбања на празан желудац у односу на вежбање након обилног доручка.
– Експресија два гена – ПДК4 и ХСЛ – повећала се кад су мушкарци гладни вежбали и смањила се кад су јели пре вежбања. Пораст експресије ПДК4 вероватно указује на то да је ускладиштено масно ткиво коришћено како би „хранило“ појачани метаболизам током вежбања у недостатку угљених хидрата. ХСЛ је стандардно растао кад је масно ткиво користило ускладиштену енергију како би омогућило појачану активност попут оне током вежбања – каже аутор студије Дилан Томпсон.
Ти резултати потврђују да је масно ткиво често суочено с компетитивним изазовима. Након јела масно ткиво запослено је одговором на оброк и вежбање у том тренутку неће подстаћи исте корисне промене у масном ткиву. То значи да вежбање на празан стомак може да подстакне пожељније промене у салу, и то би могло бити дугорочно корисније за здравље. Резултати истраживања објављени су у часопису American Journal of Physiology, Endocrinology and Matabolism.
