Почетна » Пресудила себи У 55. години: Турбулентан живот ЕГИПАТСКЕ лепотице популарније од Џеки Кенеди!
Моја прича Вести

Пресудила себи У 55. години: Турбулентан живот ЕГИПАТСКЕ лепотице популарније од Џеки Кенеди!

Да ли можете да замислите певачицу чија је каријера преживела три деценије културних промена и промена музичких укуса, певачицу чије су се песме налазиле на топ листама у више земаља широм света, а која је и даље, после више од 30 година након смрти, остала омиљена међу масовном публиком и интелектуалцима?

Најуспешнија француска дива

Врло мало особа које се баве музиком бисте вероватно могли да ставите уз овај опис, а Далида, једна од најуспешнијих француских дива, управо је та. Упркос таленту и више него успешној међународној каријери, Далидин живот испуниле су трагедије које су довеле до тога да живот за њу постане неподношљив.

Рођена у сиромашној породици у Каиру

Јоланда Кристина Ђиљоти, позната под уметничким именом Далида, рођена је 17. јануара 1933. године у Каиру, у италијанској породици. Од рођења је имала проблем са видом, а да би јој га спасили родитељи су јој везивали очи газом. Након инфекције ока остала је трајно разрока. Пролазећи кроз исмевање у школи, Далида је себе сматрала ружном јер је носила наочаре. Ипак, ни проблем са очима је није спутао у томе да са 21 годином постане мис Египта. Када је скинула наочаре сматрала је себе поново рођеном.

Отац је био виолиниста

Љубав према музици развила је од малих ногу. Њен отац био прва виолина каирске опере, који се по повратку из концентрационог логора, где је одведен почетком Другог светског рата, вратио потпуно промењен. Физички је злостављао Јоланду, њену мајку и браћу. Једном приликом је рекла да га је мрзела, нарочито када је тукао мајку и браћу, и да је тада желела да умре.

Када је умро, Далида је себе кривила за његову смрт.

Као тинејџерка желела је да се бави глумом, што њена мајка није одобравала. Победа на избору за мис донела јој је шансу да се њен сан оствари. Приметила су је тројица филмских редитеља, који су јој понудили улоге. По савету режисереа Марка де Гастина одлази у Париз, како би проширила могућности за глумачку каријеру. У Париз је дошла и са новим именом Далида, уместо Далила како се на почетку представила јавности а које је због сличности са ликом из Библије променила. У француској престоници није успела да до 1955. оствари улоге, па је одлучила да се опроба у певачком такмичењу, а победа на њему била је прекретница у њеном животу.

Прва песма није имала успеха

Прва песма Мадонна, коју је снимила 1956. није имала успеха, док јој је препев шаншоне Бамбино, италијанског певача Марина Маринија, преко ноћи донео успех, а уједно је песма постала један од највећих хитова 50-их. Песма је пуних 39 недеља била на првом месту топ листа, што се први пут десило у музичкој индустрији. Милионски тираж Бамбина и прва златна плоча (добила их је више од 70) Далиди су отворили пут на музичкој сцени.

Постала је секс симбол

Постала је секс симбол, а многи су желели да изгледају као она копирајући њен изглед и купујући брендове шминке коју је користила. Са новим хитовима дошао је и први наступ у париској „Олимпији”, која је након тога постала њена стална резиденција. Пунила ју је и по месец и по дана и наступала у „Карнеги Холу”. Седамдесетих се преусмерила на поп, док је осамдесетих публику забављала диско музиком. Веома успешно се прилагођавала музичким променама и остала оригинална.

Живи наступи су били легендарни

На живим наступима публика би проживљавала њене песме испуњене искреном емоцијом. Специфичним покретима, нагласком и раширених руку освајала је публику широм планете. Имала је турнеје у Америци, Канади, Вијетнаму, Јапану, Египту, у великом делу Европе, укључујући и Србију. Неколико пута наступала је у Београду, између осталог и на првом ФЕСТ-у 1971. У Америци је одбила петнаестогодишњи уговор менаџера Еле Фицџералд.

Успешно је певала на десет језика, међу којима су: француски, италијански, арапски, немачки, шпански, хербрејски, грчки, јапански, холандски и енглески. „Мадмазел џубокс”, како су је звали, вешто је на својим концертима мешала меланхоличне шансоне и веселе диско ритмове. Њене песме могле су да се чују и на југословенским радио-станицама, а популарност су јој донели препеви на српски у извођењима Ђорђа Марјановића (Дирлада), Лоле Новаковић (Деца Пиреја) и Љиљане Петровић (Бикини са жутим тачкицама).

Објавила је 38 студијских и 4 ливе албума, 80 компилација песама и неколико стотина синглова. Отпевала је преко 1000 песама, а као хитови издвојиле су се: Лес енфантс ду Пирéе, Гиги ин парадисцо, Паролес, паролес, Је суис маладе, Авец ле темпс, Лаиссез-мои дансер, Бесаме муцхо, Хелwа yа балади, Моурир сур сцéне и многе друге.

Бројне награде и самоубиства

Уз хитове долазиле су и бројне музичке награде, али и највиша одликовања у Француској, Белгији, Италији, Канади и Египту. У историју се уписала и као прва добитница дијамантске плоче у француској музици, али и као прва француска диско певачица. Шарл де Гол јој је доделио Медаљу председника Републике, што је чини једином уметницом која је икада добила то одличје. У Канади је 1976. проглашена женом године, иза ње била је Џеки Кенеди.

Три године касније, њен бивши супруг Лусијен Морис, радијски водитељ, одузима себи живот. Наредних година остаје без мајке и пријатеља и израелског певача Мајкла Бранта, који се такође убио. Њен партнер глумац Ричард Шанфре, познат као „гроф од Сен-Жермена“, извршио је самоубиство 1983. године. Француски таблоиди су је тада прозвали „проклетом Далидом”, а овај догађај је отежао да се фокусира на каријеру.

Имала је проблеме са спавањем, борила се са депресијом и булимијом. Иако је добијала љубав публике широм света, емотивну празнину у приватном животу није могла да надомести. Проблем са очима вратио јој се 1985, па због тога није могла дуго да буде под рефлекторима, што јој је у великој мери онемогућавало да наступа уживо а некада је носила и сунчане наочаре. Имала је две велике операције, али то није много помогло ни каријери нити њеном менталном здрављу.

Последњи концерт

Последње телевизијско појављивање имала је на манифестацији Ноћ Цезара 7. марта 1987, а последњи живи наступ у Анталији, у којој је наступала од 27. до 29. априла. Тај њен последњи концерт није снимала национална турска телевизија, која је тада била једина телевизија у земљи.

Култна икона генерације и власница преко 170 милиона продатих албума широм света преминула је од суицида 3. маја 1987. године, у 55. години.

Њени биографи кажу да се бојала мрака и да никада није гасила лампу на ноћном сточићу, сем те последње ноћи. Сахрањена је на гробљу Монмартра, у четврти у којој један трг данас носи њено име. Њену вечну кућу сваке године посети на десетине хиљада људи. На гробу се налази статуа изнад које је сунце, а на врху кобра – египатски симбол који је повезује са њеним пореклом на које је била јако поносна.

Далидина смрт

У часопису Ле Монде 1988, путем анкете која је наручена од стране Енциклопедије Универзалис, опште енциклопедије на француском језику, Далидина смрт имала је највише утицаја на јавност у Француској. На првом месту била је смрт бившег француског председника Шарл де Гола. Након тога више пута је била изгласана за најутицајнију Францускињу и омиљену певачицу у више земаља.

Шарл Азнавур јој је посветио песму Де ла сцèне à ла Сеине. Поред трга у Паризу, Далида има и своју улицу у граду Лавал, у Канади. Ова француска дива, поред песме, добила је поштанску маркицу, новчић, постхумне награде, око 50 биографија и неколико позоришних представа.

Први филм

Први дводелни биографски филм, редитељке Џојс Бунуел, појавио се 2005. године, а прво емитовање на каналу Франс 2 достигло је 13 милиона гледалаца и оборило рекорде гледаности, чак више и од ТФ 1, који је те вечери емитовао фудбалску утакмицу. Лик Далиде играла је Сабрина Ферили. Други филм је приказиван 2017. на филмским фестивалима, међу којима је био и 45. ФЕСТ. Овај филм Лисе Азуелос заснован је на књизи Далидиног брата Орланда, док је Свева Алвити изнела главну улогу.

У избору за Највећу певачицу века у Француској, 2003, Далида се нашла на трећем месту иза Мадоне и Селин Дион. Многи певачи и певачице обрадили су њене песме, међу којима је и Лара Фабијан.

У Градској кући у Паризу 2007, као и у Музеју моде 2017, налазила се поставка Далидиних тоалета, сценских костима, личних предмета, шминке и накита. Укупно обе изложбе је посетило више од 400.000 људи. Поводом њеног 86. рођендана представљена је и на почетној страни Гугл дудла.

Са Далидом је нестала и епоха правих музичких дива. Иза ње су остале песме које ће заувек представљати живот какав он заиста и јесте – ведар и шарен, тужан и безбојан, док се не угасе рефлектори, падне завеса и одемо са сцене.