Од када су за 700.000 пензионера смањене пензије, а у жељи да се такав потез оправда, у јавности се ствара атмосфера и утисак о превеликим пензијама и пензионерима који „превише коштају ову државу“.
Како се то ради? Тако што се, осим позивања на неопходност фискалне стабилизације и „штедњу“, подаци о пензијама намерно исказују по „бруто“ уместо „нето“ принципу. На пример, стално се упозорава да се за пензије годишње издвајају средства у висини од 14 одсто БДП „што је међу највишим у Европи“, или да ће ове године из републичког буџета за пензијски фонд морати да се издвоји чак 1,8 милијарди евра, чиме је угрожено финансирање других важних економских и социјалних функција државе. Међутим, права истина постаје много јаснија ако те исте податке, уместо по „бруто“, искажемо по „нето“ принципу.
Погледајмо прво шта садржи „нето“ а шта „бруто“ пензија. Нето пензија је новчани износ који пензионери примају сваког месеца и која сада у просеку износи око 200 евра. Бруто пензија је износ који, осим пензије, укључује још трошкове финансирања здравствених и социјалних потреба пензионера, који месечно у просеку износе око 30 евра. Тако израчуната просечна месечна бруто пензија износи 230 евра. На годишњем нивоу, сума свих бруто пензија износи 4,8 милијарди евра, док сума свих нето пензија износи свега 4,2 милијарде евра.
Имајући у виду процењену висину БДП, испада да ћемо за пензије ове године по бруто принципу издвојити око 14 одсто БДП, док по нето принципу то износи само 12 одсто БДП или 600 милиона евра мање. О томе заговорници „штедње“ путем смањених пензија и плата намерно не говоре.
До исте разлике по нето и бруто принципу долазимо код обрачуна величине издвајања средстава из републичког буџета у пензијски фонд. Фонду годишње за исплату нето пензија недостаје 1,2 милијарде евра. Међутим, по бруто принципу, из буџета се издваја још 600 милиона евра за финансирање здравствених и социјалних потреба пензионера, па пензијски фонд непотребно исказује бруто дефицит од 1,8 милијарди уместо нето дефицит од 1,2 милијарде евра.
Проблем би се лако решио тако што би се из републичког буџета, уместо у пензијски фонд, новац директно трансферисао на крајњу адресу, односно Републичком фонду за здравствено осигурање и институцијама преко којих се финансира социјална заштита старих. На тај начин, ПИО фонд и његов дефицит били би „очишћени“од тих трошкова и искључиво усмерени на што ефикаснију наплату пензијских доприноса и исплату „чистих“, нето пензија, што и јесте основна функција ПИО фонда. Али, таквих решења нема јер то не би било у складу с „аргументима“ да су трошкови за пензије превелики.
Пензионерима после избора нове владе предстоји тешка борба за остваривање права на повраћај пензија. Влада и ММФ ће инсистирати да, зарад фискалне стабилизације, пензије остају и даље умањене, а као оправдање и даље ће се наводити подаци по „бруто“ принципу. Зато је приликом инсистирања на измени садашњих неправичних законских решења важно да се пензионери увек позивају на податке и аргументе који се заснивају на концепту „нето пензија“.
