Драгослав Шекуларац, жива фудбалска легенда и друга Звездина звезда, у кругу породице прославио 80. рођендан, а и даље живи пуним плућима
Новембра прошле године ушао је у девету деценију живота (8. новембра прославио 80 година). Жива легенда, друга Звездина звезда, човек који је, како каже, предриблао чак и смрт – Драгослав Шекуларац каже да га још служе и глава и срце, али нажалост – ноге не. Ипак, његове очи пуне су некаквог лепог сјаја и радости, а чак и хладне дане не проводи код куће већ (традиционално) у једној београдској кладионици, са пријатељима.
– Има и непријатеља, ево овај дечко тамо навија за Партизан – шеретски почиње разговор славни Шеки, док „непријатељ партизановац“ намигује и хитро прилази да га помилује по глави. – Шалим се, немам ја тих проблема са људима. Мени је Црвена звезда дала много, а ја сам њој дао живот. То знам. Али да вам кажем, никад нисам живео боље него сад. Звезда ми даје добру пензију, оно што ми је обећала до краја живота, и спортска пензија ми је добра, примам државну пензију, тако да не могу да се жалим. А и кад немам, падне ми с неке стране.
Каже Шекуларац да од 1941. није добио ништа, али воли да долази у кладионицу јер има своје место, „свој астал и бесплатна пића“.
– Иако су партизановци, врло су љубазни према мени – каже овај весели пензионер, док вади телефон и показује своје слике са терена из младости. – Никад се нисам хвалио, а био сам много популаран. Мада је било и много фаме око мене. Никад нисам, као што су сви причали, брисао петохиљадаркама ципеле. Него да бих зафркавао мог пријатеља који је шкртица, извадим паре, обришем ципеле и вратим их у џеп. Али неко види то и не можеш да се опереш, ево, ни дан-данас.
Вероватно један од најбољих дриблера у историји југословенског фудбала, Драгослав Шекуларац кроз осмех признаје да види да је стар тек кад почне да хода:
– Овако умем себе да забављам. Читам новине, гледам добре филмове, дружим се са младим људима. Звезда ме је научила да се сваки дан обријем, намиришем, обучем чисту мајицу и веш, да не срчем супу… Ако у 80 година знате шта причате, знате добро да играте шах и карте, још волите младе женске, знате да ли сте досадни или не, то значи да је глава у реду. Па шта ћете више.
Овај чувени спортиста никада није пио ни пушио, и није волео кафане. Пеле га је научио да буде добар према навијачима, па је целог живота лично писао и слао писма обожаваоцима широм света. Признаје да му је остало још само зубе да поправи.
– Нисам хтео раније, јер ми је врач у Колумбији рекао да ћу да умрем 2017, па сам онда размишљао зашто да оправљам зубе ако ћу већ да умрем. Међутим, изгледа да сам предриблао врача. Преживео сам 2017. и сад размишљам о томе. И поред тога, а за мојих 80 година не може нико да каже да сам неки старкеља, иако сам скоро непокретан. Симпатичан сам друштву, шале се са мном и уживамо заједно – признаје ова блистава Звездина звезда и каже да никада није волео шетњу, књиге и позориште.
– У животу једну књигу нисам прочитао, чак ни ону о себи. Одгледао сам једну представу на коју смо на неким припремама, као тим, морали да идемо. Волео сам да будем славан, да се жртвујем за фудбал, да будем најбољи. Волео сам да будем заљубљен, волео сам лепе девојке, да добијам писма, да одговарам на њих – сећа се и данас популарни Шеки и додаје да је увек имао много среће:
– Нећете веровати, мислићете да сам луд овако у 80. години, али кад бих сад остао без новца и сео овако и подигао главу, имам утисак да би падобран пун лове пао право на мене. Толико среће имам у животу. Нисам никад имао жељу да будем милијардер или милионер, али ме бог никад није оставио без пара. Не само што имам срећу, него сам себе убедио у то да неко мисли за мене. А није ми се то само једном десило.
Драгослав се не сећа године у којој је званично постао пензионер јер, каже, о томе уопште не води рачуна, али одлично памти 12. годину, када је отишао у пионире, па 1955. годину, кад је почео да игра за први тим Црвене звезде. Одлично се сећа свега што је везано за фудбал, па и кад је био враголаст.
– Али никад на нечију штету, само на своју – додаје он. – Сећам се кад сам отишао да играм у Немачку, купим „мерцедес“ и наручим из Америке сирену која завија као крава. Хтео сам само да се шалим, али је то била велика грешка, јер сам створио љубомору између осталих играча и мене. Они сви, скромни Немци, возе „фолксвагене“, а ја „мечку“! Нисам хтео да послушам савет једног паметног човека и купим најгори ауто, а он је знао тачно шта ће се десити. И десило се.
Данас Драгослав Шекуларац ужива са својом породицом, ћеркама, сином и унуцима. Одговори месечно на макар три писма, она права, руком написана. Његова ћерка Ивана каже да је на прослави Шекијевог јубиларног 80. рођендана било дирљиво, на окупу су била сва деца и сви унуци – Даница, Алекса и Софија. И сви окупљени око слављеничке торте, са Шекијевим животним мотивима – вечно његове Црвене звезде.
